Šta GOVORIMO i kakve PORUKE šaljemo DECI?

mom-scolding-toddler_1Deca stalno isprobavaju, testiraju i pomeraju i svoje i roditeljske granice.

Za njih je to proces učenja i prilagođavanja svetu.

Od toga kako se roditelji postave, šta im je važno, šta mogu da prihvate i tolerišu, koliko su fleksibilni i koliko uspevaju da budu dosledni, zavisi koliko će se te granice „razvući“.

Ovo je proces u kojem i roditelji uče kako da nose svoju ulogu, odlučuju da rade ili ne rade ono što su radili njihovi roditelji, „razvlače ili stiskaju“ svoje granice, donose odluke koje će oblikovati vrednosti i uverenja deteta koje će ono kasnije nositi kroz život.

S obzirom da u školi nismo učili važan životni predmet „kako biti roditelj“, ovo je zaista veliki i ozbiljan zadatak koji svako od nas obavlja na najbolji mogući način.

Kroz  naša ponašanja i govor, mi deci prenosimo važne poruke na osnovu kojih ona kreiraju svoju sliku sveta, ali i ličnu sliku. Često ne razmišljamo kako ono što govorimo utiče na njih, pa je zgodno pomenuti par situacija i roditeljskih ponašanja koja bi bilo dobro uočiti i promeniti.

„NE MOŽEŠ TI MENE DA UCENJUJEŠ!“

Ako ste ovo izgovorili, jasno je da vi već mislite da vas dete ucenjuje, tačnije da to tako doživljavate. Jer ono nema nikakvu svest ni ideju da to radi, a u ranom uzrastu nema ni takve sposobnosti. Kada roditelj to izgovori, tj. imenuje neko detetovo ponašanje kao ucenu, to nosi loš osećaj kod obe strane, jer iza ucene se krije loša namera. A deca nemaju loše namere, već samo želju za učenjem.

Dakle, dete ima neko ponašanje kojim želi da postigne nešto, ali još uvek ne zna da to može da bude ucena i da se tako zove. Ono zapravo samo testira šta će proći kod vas, gura vaše granice, uči da li i šta može i kako može. Za njega je ovo prirodan proces učenja i traženja mesta u svetu i ne treba da ima loš osećaj zbog toga.

U situacijama kada je dete uporno da dobije nešto što vi ne želite da mu date u tom trenutku, korisnije je da mu se objasni da njegovo ponašanje nije prihvatljivo nego da mu se to stavlja u kontekst ucene.  Umesto – Ne možeš vikanjem da me ucenjuješ da ti kupim novu igračku!, recite – Ne mogu da razmišljam kada toliko vičeš, bole me i uši i glava. Probaj to lepo da mi kažeš. Ili – Danas to nismo planirali. Razumem da želiš, jednostavno nam to nije u planu. Sledeći put ćemo se bolje dogovoriti.

Važno je da dete gledate u oči, da budete u istom nivou, i da vaš glas bude smiren. Budite spremni da više puta ponovite ovaj pristup u raznim situacijama, a ako uspete da budete istrajni, dete će shvatiti da se ta granica ne „razvlači“ i jednostavno će odustati.

POTREBNE SU VAM IDEJE I SMERNICE KAKO DA VAS DETE BRŽE I LAKŠE POSLUŠA? NEMATE VREMENA DA IDETE NA RADIONICE I PREDAVANJA, NEMA KO DA VAM ČUVA DETE? ONDA JE INTERNET PREDAVANJE DOBAR IZBOR ZA VAS! GLEDAJTE OD KUĆE, NA KOMPJUTERU, TABLETU ILI TELEFONU! KLIKNITE OVDE I SAZNAJTE O ČEMU SE RADI.

„NEKA, PUSTI, JA ĆU“ i „HAJDE, POŽURI!“

Stress Mother Running Late with Kids on White

Hroničan nedostatak vremena, nestrpljivost, žurba, razlog su zbog kog pribegavamo „bržem rešenju“, da mi nešto uradimo umesto deteta ili da ga stalno požurujemo. I nekad jednostavno moramo ako hoćemo da stignemo na vreme.

Ovde je najveća zamka da nam ovo ponašanje ne pređe u naviku. Jer, naravno da ćemo mi kao odrasle osobe uvek uraditi nešto brže od deteta, jer smo tom radnjom ovladali, ali takvim ponašanjem mi mu uskraćujemo iskustvo da nauči to nešto, a usput mu i „šaljemo poruku“ da ono to ne može da uradi dovoljno dobro i/ili brzo kao mi.

To za posledicu ima stvaranje nesigurnosti i uverenja da nikada neće dostići naše sposobnosti, da ne ume dovoljno dobro ili brzo da radi nešto što će ga učiniti prihvaćenim, a nas zadovoljnim…  Varijacije su brojne.

Šta možete da uradite? Prvo da primetite koliko često ponavljate ove rečenice i radite nešto umesto deteta, a onda da to prestanete, postepeno, sve dok dete samo ne počne da ih radi.

Ključna reč je strpljenje, a ako ste i dalje u deficitu sa vremenom, promenite navike i počnite pet minuta ranije da se spremate, ustajete… Sigurno nije dete (uvek) „krivo“ što se kasni…

Naravno, ima još razloga zbog kojih dete odugovlači sa ustajanjem, spremanjem, polaskom na vreme… Jedan od njih može biti da mu nedostajete jer ste preko dana razdvojeni i samo želi da što duže budete zajedno ujutru 🙂 Iza svakog ponašanja se krije neka dobra namera. Veština čitanja između redova kao i poznavanje efikasne komunikacije, mogu vam pomoći da bolje razumete dete.

UKOLIKO VAM JE POTREBNA PODRŠKA ZA IZAZOVNE SITUACIJE SA DETETOM ZAKAŽITE INDIVIDUALNE KONSULTACIJE NA 069 11 92 851 ILI NA MEJL: DRAGANA.FAMILYCOACH@GMAIL.COM 

Dragana Aleksić, Family coach

Advertisements