Predavanje: Zašto kazne sputavaju razvoj samodiscipline i čime ih zameniti?

OVO PREDAVANJE JE ZA TEBE:

– Ako želiš da proširuješ svoja ZNANJA o disciplini, motivaciji i procesu učenja kod deteta

– Ako želiš da saznaš koje su sve prednosti kada dete naučiš SAMODISCIPLINI

– Ako su ti potrebne IDEJE čime se kazne mogu zameniti

– Ako ti je potrebna PODRŠKA da istraješ u svom vaspitnom modelu

– Ako još uvek imaš dilemu da li je moguće vaspitati dete BEZ KAZNE

kazne_novo.png

Predavanje je namenjeno svima vama koji imate dete do 7 godina, koji želite da unapredite međusobni odnos, jačate samodisciplinu deteta i kazne zamenite dugoročno boljim rešenjima.

Na predavanju ćete:

  • se podsetiti koji je cilj discipline (šta ona jeste a šta nije), čemu zapravo težimo?
  • saznati zašto kažnjavanje ne daje dobre rezultate u razvoju ličnosti deteta.
  • uvideti koje su najčešće zablude roditelja u vezi sa kaznama i “davanjem lekcije”
  • otkriti koji postupci roditelja pomažu razvoj samodiscipline kod deteta.
  • dobiti smernice i ideje čime kazne možete zameniti, kako može drugačije?

+ BONUS svaki učesnik će dobiti prezentaciju i skriptu kao podsetnik

Mesto i vreme održavanja: od septembra

Predavanje vode:

Sanja Rista Popić, pedagoškinja i Dragana Aleksić Family coach.

Kome je ovo predavanje namenjeno?

Ovaj susret je namenjen svima vama, roditeljima, vaspitačima koji ste svakodnevno u kontaktu sa decom do 7 godina, koji ste ljubitelji  “pozitivne discipline”, koji razumete zašto kazne nisu poželjne u vaspitanju dece ali vam nedostaje dodatna podrška, konkretnije ideje kako možete postupati drugačije.

Za koga ovo predavanje nije?

Ovo predavanje nije za vas ukoliko:

– težite brzim,  gotovim rešenjima

– težite izgradnji  kvalitetnog odnosa sa detetom, bez ličnog angažovanja

– očekujete individualnu konsultaciju na samom predavanju

Postepeno izbacivanje kazne iz repertoara kao metode disciplinovanja deteta iziskuje razvoj samosvesti, preuzimanje lične odgovornosti i ulaganje truda u unapređivanje ličnih komunikacionih veština. Nakon ovog susreta promeniće se ugao posmatranja vaše uloge u razvoju samodiscipline deteta i ako niste spremni da unapređujete svoj pristup, bolje je da ne trošite svoje vreme i novac.

Utisci dosadašnjih učesnika predavanja za roditelje u Novom Sadu i Beogradu:

...”Preokret se desio na samom predavanju, toliko nepoznatih i novih stvari koje ste  tako lepo upakovale, razjasnile i stavile do znanja, uz odlične konkretne primere. A na nama ostaje da vežbamo… (Nataša, Novi Sad)

…”Rekla bih da je sve bilo značajno da se spomene jer iako neke stvari možda podsvesno i znamo, kada se izgovore dobijaju drugačiju težinu i značaj. Značajni su bili primeri rešavanja konfliktnih situacija kao i razbijanje mitova.” (Tamara, Beograd)

…”Kao što rekoh, gradivo mi je uglavnom poznato, ali mi je mnogo značilo da vidim da nisam sama, da postoje majke sa istim “problemima”, u sličnim situacijama, i da ne proživljavam samo ja dečije svađe, bes i brige.” (Anna, Beograd)

Više o tome kako nam je bilo na nekim dosadašnjim susretima. pogledajte ovde, ovde i ovde.

 

Advertisements

Da li je danas teže biti roditelj i zašto?

appreciate.jpgRoditeljstvo je proces i samim tim nije ni statično niti ograničeno vremenom u kojem će se stvoriti željeni rezultati. Aktivnosti i odgovornosti roditelja, ali i sami roditelji, menjaju se i razvijaju zajedno sa njihovom decom, a ovaj proces promena i prilagođavanja traje celog života.

Međutim, iako su nam mnoga saznanja dostupnija nego pre samo par decenija ranije, utisak je da je danas sve teže biti roditelj. Zašto?

Ako prihvatimo činjenicu da dete uči tako što nas posmatra i oponaša, onda treba da mu budemo model, uzor. Roditelji neretko očekuju da ih deca bespogovorno slušaju, da ih poštuju, ali ne razumeju da baš oni sami moraju to detetu da pokažu svojim primerom. Upravo ovde roditelji često negoduju ili imaju nedoumice, jer misle da treba i mora obrnuto, i da će izgubiti autoritet i kontrolu ako promene pristup detetu. Svi mi, a posebno deca, mnogo više naučimo kada smo u stanju pozitivnih emocija, nego kada nam se nameće strogoća i neki krut odnos. Korisno je da se roditelji zapitaju da li žele da strogoćom održavaju svoj autoritet ili da razvijaju odnos poverenja. Jer, treniranje stogoće je kratkoročno rešenje, a izaziva negativna stanja – osećaj neraspoloženja, nerazumevanja, neprihvatanja.

Pa, zašto se roditelji ponašaju potpuno suprotno onome što bi dalo bolje rezultate?

Pritisak koji stvara okruženje (često su to bake, deke, rođaci, prijatelji, pa čak i vaspitači, ali i komšije, slučajni prolaznici…), nekada je toliko veliki da se roditelji osećaju bespomoćno i izgubljeno čak i u nekim svakodnevnim situacijama. Strah od gubitka kontrole i autoriteta nad detetom, navodi ih da postupaju onako kako misle da je društveno prihvatljivo i očekivano, a ne kako u dubini duše osećaju da bi trebalo ili kako je korisnije za dete i njihov odnos.

Drugi važan činilac koji roditelja udaljava od njegove suštine (i čini ovu ulogu težom), je pretrpanost informacijama koje stižu do nas kroz razne kanale i u raznim oblicima. Nove tehnologije su svakako doprinele bržoj i većoj razmeni informacija, sve je udaljeno ili bolje reći dostupno na klik ili dodir (touch), ali ovaj napredak je generacije mladih roditelja uskratio za veštinu koja je u roditeljstvu od ogromnog značaja, a to je – STRPLJENJE! Tako da je obilje informacija za neke roditelje više „medveđa usluga“ nego korist.

Jer, u tom moru ideja, predloga, tuđih iskustava (sa svih krajeva sveta), mnogo toga zvuči primamljivo. Čini se da bi baš „ovo ili ono“ lako i brzo rešilo „problem“, i taman kad roditelji pomisle da su našli dobar model, evo već stižu novi predlozi i tako u nedogled. Jasno je da kada nema doslednosti nema ni rezultata, jer deci su potrebne smernice i granice. Bez strpljenja da se „izgura“ do kraja bilo koji vaspitni model, i roditelje i decu stavlja u nezavidnu situaciju. Kada se stalno nešto isprobava, testira, menja… deca nemaju jasno uspostavljena pravila, a roditelji sigurnost u sebe jer rezultati stalno izostaju.

Razmevanje razvojnih faza, prepoznavanje i prihvatanje razlika između roditelja i deteta, kao i dece međusobno, poznavanje elemenata koji  utiču na razvoj emocionalne inteligencije, konstruktivna komunikacija – osnov su za pozitivno roditeljstvo i stvaranje odnosa poverenja.

Biti efikasan roditelj znači da možete da pomognete detetu da se razvija sa punim potencijalom, da se oseća voljeno, prihvaćeno, cenjeno, kao deo porodice… Da bi roditelji ovo mogli da sprovedu važno je da prvo stvore osećaj sigurnosti i vere u sebe i svoje sposobnosti, da uspostave pravila kojih će se pridržavati u vaspitanju i da budu usmereni ka detetu, sebi i ka razvoju njihovog odnosa. Znači, moraju odoleti pritisku okruženja.

Kako?

Sa rođenjem deteta rodili ste se i vi kao roditelj i upravo tada ste dobili fantastične moći – roditeljski instinkt i bezuslovnu ljubav. I jedno i drugo vas usmeravaju kako da detetu pružite najbolje. Kada pratite vaš osećaj, kada slušate svoj unutrašnji glas, vi nepogrešivo znate šta treba da radite. Ne dozvolite da vas spoljašnja buka nadglasa.

Iako roditeljstvo nema rok trajanja, vreme za postavljanje temelja je vrlo ograničeno, tek nekoliko prvih godina života. Prostor za promenu možda jos narednih 7-8, a onda X godina živimo u odnosu koji smo kreirali. Sve što želimo da promenimo kod deteta, prvo treba da promenimo kod sebe. Rad na sebi, preispitivanje ličnih uverenja kao i doživljaja roditeljstva kao uloge, uočavanje i promena šablonskih i nekorisnih ponašanja… su važni elementi za pozitivnu promenu i krajnji cilj – odnos poverenja, razumevanja i poštovanja sa detetom.

Zato, kad god vam se učini da je danas teško biti roditelj preispitajte sebe i slušajte šta vam osećaj ili unutrašnji glas govore. Osećaj da je nešto teško je u stvari prvi „znak“ da to nešto nije u skladu sa vama i vašim doživljajem roditeljske uloge. Probajte tada da postupite drugačije nego što biste inače i vidite da li i kakav rezultat imate. Možda se prijatno iznenadite!

Dragana Aleksić, family coach

Srećan roditelj = srećno dete

radionice-za-roditelje1-680x450

U saradnji sa portalom Detinjarije održala sam tematske radionice u  vrtiću Kinder Garden. Radionice su kreirane za roditelje dece od 1 do 10 godina, kao za i bake i deke, tetke, ujake, sve one koji žele da vreme provodeno sa decom bude što kvalitetnije.

kinder_druga-radionica

Prelep radni ambijent vrtića Kinder Garden u Takovskoj 45a

Program Srećan roditelj = srećno dete čine 4 radionice, a svaka je celina za sebe:

1.Kako razumeti dečje emocije i ponašanja 

(Teme: Kako deca osećaju pozitivne i negativne emocije? Kako razumeti vezu između ponašanja deteta i emocija (sa akcentom na bes)? Kako ostati smiren kada je dete u stanju besa? + efikasne tehnike za smirivanje i deteta i roditelja) 

2.Motivacija dece – između nagrade i kazne 

(Teme: Zašto nas motivišu različite stvari? U kojoj meri od roditelja zavisi da li će i koliko dete biti motivisano? Šta je konstruktivna kazna i zašto je ona bolja od „nagrade“? Kako efikasnom komunikacijom motivisati dete?)

3.Hajde da razumemo zašto se ne razumemo 

(Teme: Osnovne razlike između roditelja i dece u načinu komunikacije i uzroci međusobnog nerazumevanja. Kako premostiti ove razlike? Kako efikasno razgovarati sa detetom i napraviti odnos poverenja?…  + Test za prepoznavanje tipa deteta i roditelja u načinu primanja informacija)

4.Efikasni komunikacioni alati

(Teme: Kako pričati sa detetom, a da nas ono razume? Šta izbegavati u razgovorima, a šta primeniti? Zamke verbalne i neverbalne komunikacije…)

kinder-1Cilj programa Srećan roditelj = srećno dete je da ponudi roditeljima efikasne i odmah primenjive komunikacione alate, informacije o funkcionisanju misaonih procesa i razlikama između dece i roditelja, o vezi između dečjih emocija i ponašanja, kao i praktične tehnike za motivaciju.

Roditelj koji komunicira na efikasan način kod deteta razvija osećaj sigurnosti, poverenja i razumevanja, čime se pozitivno utiče na razvoj emocionalne i socijalne inteligencije, uspostavlja kvalitetna veza i preventivno deluje na izazove iz okruženja.

Način rada

* Svaka radionica je celina za sebe, tako da možete doći na jedan ili više termina po izboru.

* Radionice traju 90 minuta.

* Minimalna grupa za održavanje radionice je 10 učesnika.

Ukoliko i vi želite da se ovakav program održi u vašoj predškolskoj ustanovi sve informacije možete dobiti na: dragana.familycoach@gmail.com ili pozivom na 069 11 92 851.

PREDAVANJE: Dečji bes – sprečavati ili podsticati razvoj EQ?

Možemo li da „predvidimo“ ulazak u stanje besa?

bes_najava 2

Roditelji primete da se sa detetom nešto dešava tek kada ga emocija besa potpuno preplavi i kada ono burno odreaguje. Međutim, postoji nekoliko znakova koji ukazuju da će doći do izliva besa i korisno je da roditelji obrate pažnju na njih.

Ako ste u prodavnici ili tržnom centru i primetite da se dete vrpolji, postaje kenjkavo, da se propinje u kolicima, da stiska ručice u pesnice ili stiska vas, da se zacrvenelo u licu… ponudite mu vodu, odlazak u toalet i obavezno mu skinite jedan sloj odeće.

Pretopljenost je čest razlog za ispoljavanje besa, jer dete oseća nelagodu zbog vrućine, ali to ne ume da kaže. Fiziološke potrebe takođe mogu biti uzrok za osećaj neprijatnosti u telu, a ukoliko ovaj signal roditeljima promakne dete se oseća bespomoćno i tada organizam počinje da luči hormone stresa – adrenalin i kortizol. Kada se njihov nivo podigne, dete ulazi u stanje besa iz osećaja bespomoćnosti zbog nezadovoljenja fizioloških potreba. Roditeljima se tada sva pažnja usmeri na ponašanje i njegovo suzbijanje, a ne na otkrivanje pravog razloga.

Drugi razlog može biti preterana stimulacija – previše ljudi, buke, svetlosnih signala (reklame u izlozima). Kada se dete uzvrpolji roditelji pokušavaju da ga „smire“ davanjem telefona, igračaka, grickalica, međutim za dete je to samo dodatna (i svakako nepotrebna), stimulacija. Rešenje je da se dete izvede iz ovog okruženja, da mu se ne priča mnogo (jer ga to dodatno razdražuje), i to na prvi znak, dakle, pre nego što ga preplavi bes. Ako se to ipak desi, postupak je isti – izvedite ga napolje i dajte mu vremena da se smiri.

Ovo je samo deo sadržaja predavanja za roditelje – Dečji bes: sprečavati ili podsticati razvoj emocionalne inteligencije?

bes 2

Predavanje je namenjeno svima vama koji imate dete do 7 godina, koji se često susrećete sa ovim osećanjem,  želite da saznate koji su uzroci izliva besa, kako na njih možete odgovoriti bez grdnje i slanja u drugu sobu.

Na predavanju ćete:

  • Saznati zašto bes daje tako burnu reakciju i koji su njegovi uzroci?
  • Naučiti kako se nositi sa izlivima dečijeg besa na konstruktivan način
  • Otkriti zašto je dečiji bes za roditelje toliki stres.
  • Uvideti zašto potiskivanje besa ne pomaže jačanju emocionalne inteligencije (EQ)
  • Razbiti najčešće zablude okruženja u vezi sa ponašanjem deteta u besu
  • Dobiti odgovore na najčešća pitanja i situacije u kojima se roditelji nađu

Mesto i vreme održavanja: od septembra 2017.

Predavanje vode: Sanja Rista Popić, pedagoškinja i Dragana Aleksić, family coach

Kome je predavanje namenjeno?

Predavanje je namenjeno prevashodno roditeljima dece uzrasta do 7 godina ali i svima vama koji imate stariju decu, a zanima vas ova tema.

Utisci dosadašnjih učesnika

Ovo su  neki od njih, pristigli nakon predavanja na temu “napada besa” u Novom Sadu i Beogradu.

…”Sve učestaliji izlivi besa kod mog deteta i moje neadekvatno reagovanje na njih navelo me je da obratim pažnju na ovu temu. Seminar je  odgovorio na sva moja početna pitanja i nedoumice.” (Kristina, Beograd)

…”Apsolutno nismo razumeli u čemu je problem, zašto dete ima česte ispade besa i ljutnje. Sada imamo mnogo manje nervozno dete koje se stvarno nasmeje 40 puta a izbesni 0 puta dnevno 🙂 (Gordana, Beograd)

…”Sanjina i Draganina predavanja su me učinila boljim i veštijim roditeljem, spremnim na izazove roditeljstva.” (Lidija, Novi Sad)

Više o tome kako nam je bilo na nekim susretima na ovu temu, pogledajte ovde.

Konsultacije za roditelje

Individualne konsultacije za roditelje su moj posebno kreiran program podrške roditeljstvu i unapređivanju odnosa na relaciji roditelj – dete, kroz NLP i koučing metodologiju.

Individualne konsultacije se preporučuju ako:

  • imate osećaj da se ne sporazumevate najbolje sa detetom
  • nemate rezultate kod davanja najjednostavnijih zahteva i zadataka
  • osećate tenziju i ulazite brzo u konflikte (vi ili dete, ili oboje)
  • osećate da se udaljavate i gubite svoju ulogu
  • želite da gradite odnos zasnovan na uzajamnom poverenju i poštovanju
  • osećate da vam je potrebna podrška u roditeljskoj ulozi
  • imate bilo kakve nedoumice, dileme, pitanja u vezi sa komunikacijom sa detetom predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta

Šta se radi na individualnoj konsultaciji?

Osnovni cilj je da se otkrije pravi razlog problema kroz razumevanje razvojnih faza deteta i onoga što se događa u interakciji sa roditeljima. Veoma često zbog prevelikog emotivnog angažovanja oni jednostavno ne mogu da utvrde pravu prirodu i izvor problema. Pored razgovora fokusiranog na određenu situaciju ili problem koji vas trenutno muči, dobijate specifične i konkretne alate/tehnike koje možete odmah da primenite u komunikaciji. Svrha individualnog rada je pružanje podrške u prevazilaženju izazovne situacije.

Važna napomena: Ovaj način rada pre svega podrazumeva vašu ličnu angažovanost u promenama u načinu komunikacije i pristupa izazovnim situacijama, kako biste te promene preneli na dete i dobili željene rezultate. Ukoliko osećate da bi vam bilo korisno da radite na ličnom rastu i razvoju ili da niste usaglašeni sa svojom roditeljskom ulogom u onoj meri u kojoj to očekujete, moja preporuka je da prođete kroz program Emotivni detoks ili da krenete na koučing sesije. Više o Emotivnom detoksu pročitajte OVDE, a o koučingu OVDE.

Kako se realizuje?

Individualne konsultacije se mogu raditi kroz lične susrete ili on-line, u unapred dogovorenim terminima.

Kolika je investicija i kakva je dinamika rada?

Prvi susret/razgovor podrazumeva razmenu informacija na konkretnu temu na kojoj se radi + konsultaciju u trajanju od jednog sata. Dinamika susreta i praćenje situacije dogovara se po potrebi.

Investicija za individualni rad je 4000 dinara.

Kako zakazati razgovor?

Opišite ukratko situaciju na kojoj želite da radite na prvoj konsultaciji, naznačite uzrast deteta i pošaljite email na: dragana.familycoach@gmail.com. Moj odgovor očekujte u naredna dva dana.

Ili me nazovite  na 069 11 92 851 i zakažite termin.

Način plaćanja?

Uplate se vrše po zakazivanju konsultacije, najkasnije dan pre dogovorenog termina.

Osećanja vrednosti mogu cvetati samo u atmosferi u kojoj se cene individualne razlike, greške se tolerišu, komunikacija je otvorena, a pravila fleksibilna.  

– Virdžinija Satir, porodični terapeut

Verujte u sebe kao roditelja!

Parinti-3Čini mi se da smo danas, više nego ikad pre, spremniji da poverujemo u „nove i raznovrsne metode vaspitanja“ koje dolaze do nas iz svih krajeva sveta, nego sebi i svom osećaju?

Ko nam je poljuljao veru u roditeljske sposobnosti? Zašto mislimo da su tuđe metode bolje od naših? I ko to bolje poznaje dete od njegovih roditelja?

Da je danas teže vaspitavati i odgajati decu, složiće se mnogi, pa i ja. Uglavnom zato što smo izgubili dodir sa samim sobom, svojim uverenjima, samopouzdanjem, zato što smo zatrpani savetima i „savetima“ sa svih strana, zato što smo dozvolili svakome da nam govori šta je najbolje za naše dete i da nam poljulja osnovne vrednosti i sigurnost u sebe i svoje odluke.

Kako i zašto se to desilo?

Nove, ali i stare metode koje se „izvlače“ iz naftalina, kojima su roditelji preplavljeni, u trenutku zaista deluju zanimljivo i spremni su da ih isprobaju, ne bi li brzo i lako našli uspešnu vaspitnu formulu za dete. Međutim, stalnim isprobavanjem zapravo se gubi tako važna doslednost, a usput se i „zaboravi“ da dete treba posmatrati i pratiti njegove potrebe i razvojne faze. Jer, ako ta formula sada i daje neke rezultate, imajte na umu da se deca menjaju kako rastu, pa će vam opet trebati nova!

I da se razumemo, nema ničeg lošeg u novinama i promenama, sve dok su one u skladu sa našim vrednostima i uverenjima, i što je najvažnije u skladu sa potrebama našeg deteta i krajnjim ciljem koji želimo da ostvarimo – trajnu i jaku vezu sa njim. Ono što nije dobro je, što mi pod „pritiskom“ trendova, zanemarimo svoje roditeljske vrednosti i testiramo vaspitne modele sa kojima se ni sami u dubini duše ne slažemo. Primer za to je i knjiga koja je pre par godina „uzdrmala“ svet od toga da su se jedni zgražavali, a drugi podržavali primenu metode „majke tigra“ („Bojni poklič majke tigra“, autor Ejmi Čua).  U njoj je detaljno opisano, za mnoge veoma surovo, vaspitanje koje je ova autorka kineskog porekla primenjivala na svojim ćerkama.

Ovo je samo jedna u nizu knjiga koja „preporučuje“ određeni stil vaspitanja i eto prostora za silne dileme i rasprave da li je ovo bolje ili ono, kao da su sva deca napravljena po istom šablonu i kao da je moguće na sve njih primeniti istu formulu. Pritom, nije zanemarljiv komentar autorke na kraju knjige da sa starijom ćerkom nije uspostavila kvalitetnu vezu roditelj – dete i da danas, kada je ona odrasla, nisu u prisnom odnosu!

Hm, da li je to ono što želimo? Vaspitanje koje nije usaglašeno sa našim uverenjima, emocijama, detetovim potrebama, senzibilitetom, vaspitanje koje će nas otuđiti od rođenog deteta? Ne verujem da je ijednom roditelju to cilj.

Ovo je veoma ekstreman primer, a naravno da uvek postoji i ona druga strana medalje, druga krajnost – popustljivo roditeljstvo, koje je pak previše „rastegljivo“, proširenih granica. Ali, ni to nije OK, jer deci su potrebne i smernice i granice.

Da li je onda bolje da se vratimo „svojim korenima“? Da li je ipak bolje (po)slušati naše roditelje kako su oni „to radili u njihovo vreme…“?

Prijavite se na radionice „Umetnost pozitivne komunikacije sa decom“ u NOVOM SADU ili BEOGRADU i naučite kako da vodite efikasne, pozitivne i konstruktivne razgovore.

I šta sad izabrati?

A, zašto ste uopšte u dilemi? Umesto da biramo, hajde da kreiramo! Šta je deci najpotrebnije da dobiju od roditelja? Ljubav, poštovanje, razumevanje… Nekako se zaboravi da su deca mali ljudi, da imaju svoje misli i osećanja, potrebe i želje, i znaju to na nedvosmislen način da nam pokažu. Ali, mi to nećemo da vidimo, jer se kruto držimo onog što smo zacrtali.

Deca su  iskonski i suštinski dobra, takva se rađaju, a kada se ponašaju na nama neprihvatljiv način, zapravo nam šalju poruku da im nešto od nas nedostaje, da smo nešto prevideli pod teretom problema i ubrzanog života. Zato, vratite se korak unazad i gledajte ih, osluškujte… Ponašanjem nam „pokazuju“ kako se osećaju zbog nas, njihovo ponašanje je samo odraz našeg.

Nema razloga da se ljutimo na njih, jednostavno treba da pogledamo sebe i promenimo način na koji nešto radimo ili govorimo. Tako im pokazujemo da ih razumemo i poštujemo i to je jedini  način da isto to dobijemo zauzvrat. Nemojte dozvoliti da se ove jednostavne stvari poljuljaju pod idejom neke novosmišljene metode.

Imajte vi vašu, onu koja je prilagođena vašem detetu. Duboko u srcu svaki roditelj zna i oseća da li i šta radi dobro. Samo nastavite tako i verujte sebi. Jer, dete veruje vama.

Dragana Aleksić, Family Coach

Podržavajuća i konstruktivna komunikacija

parents-talking-to-teens1.jpg

Koji god vaspitni model roditelji primenjuju, važno je da znaju da je komunikacija osnov u svakom, jer mi ne možemo da ne komuniciramo. Komunikacija nije samo izgovorena reč, već je to i pogled, grimasa, gestikulacija, uzdah, tišina, dodir…

Razlika u odnosu na pre dve, tri decenije je ta što sve više imamo osećaj da se vreme ubrzalo i da ništa ne možemo da stignemo da uradimo. Ustvari nam se povećao obim obaveza, a u želji da sve postignemo često ne obraćamo pažnju kako razgovaramo sa decom. Na žalost, danas se to svodi na razmenu informacija koje su na površini – šta si jeo, šta imaš za domaći, kad krećeš na trening?

Da bismo uspostavili most poverenja neophodno je da razgovor bude konstruktivan i podržavajući. To praktično znači da dete može da kaže roditeljima sve, pa i kada uradi nešto što nije uredu ili kada nešto ne uradi uopšte (domaći na primer), a da za to ne bude kažnjeno. Roditelji su tu da ga nauče, da mu pomognu i podrže. Kada pogreši i to kaže, roditelji treba da prihvate i poštuju iskrenost, da mu objasne zašto to što je uradilo nije dobro. Dete iz ovake konverzacije izlazi sa jednom pozitivnom emocijom, zna da može da se osloni na roditelje i zna šta nije prihvatljivo. Stvara se osećaj uzajamnog poverenja koje nijedna strana ne želi da naruši.

Nerazumevanje između roditelja i dece posledica je nedostatka uvida da sve počinje upravo od nas odraslih. Mi smo primer svojoj deci i ukoliko želimo da komunikacija bude uspešna mi treba da je prilagodimo njima. Ovde roditelji često negoduju jer misle da treba obrnuto, da će izgubiti autoritet i kontrolu ako promene pristup detetu. Činjenica je da više naučimo kada smo u stanju pozitivnih emocija, nego kada nam se nameće strogoća. Samo se zapitajte da li želite da strogoćom održavate svoj autoritet ili da razvijete dugoročan odnos poverenja.

Treniranje stogoće je kratkoročno rešenje, a izaziva negativna stanja – osećaj neraspoloženja, nerazumevanja, neprihvatanja. Strah od gubitka kontrole i autoriteta navodi roditelje da postupaju onako kako misle da je društveno prihvatljivo, a ne kako u dubini duše osećaju da bi trebalo ili kako je korisnije za dete i njihov odnos.

Često kritikuju dete, a ne pojašnjavaju koje je to njegovo ponašanje za njih neprihvatljivo i „lepe“ etikete koje su na nivou identiteta – smotan si, neuredan, lenj, trapav …, da bi pred drugima „opravdali“ neko detetovo ponašanje. Ovo kasnije može da preraste u negativna uverenja, odnosno lošu sliku koju dete ima o sebi, a nijednom roditelju to nije cilj.

Ako želimo da nas dete poštuje onda i mi njega treba da poštujemo, ako želimo da nas sluša i mi to isto treba da radimo. Dete nije robot koji bespogovorno radi ono što mu kažemo, to je „mali čovek“ koji ima osećanja i potrebe isto kao i „veliki čovek“. U Americi su rađena istraživanja koja su pokazala da prosečan roditelj uputi osam kritika na jednu pohvalu. Zapitajte se kako biste se vi osećali da neko koga volite najviše na svetu razgovara sa vama tako i nećete imati dilemu da li je to u redu ili ne.

Kada sam kreirala program „Umetnost komunikacije sa decom“ moj cilj je bio da roditelji, kao i svi oni koji se bave decom, na prvom mestu razumeju da malom promenom u načinu kako razgovaraju sa njima, mogu da naprave veliku razliku, veliki pomak. Komunikacija je divan alat kojim možemo da podstaknemo dete na neku aktivnost, da ga motivišemo, da mu razvijemo osećaj vrednosti i samopoštovanja.

Za mene je to prava umetnost. A za vas?

Dragana Aleksić, Family coach