Legenda o sapunu (ili kako podnosite ili vršite pritisak)

Person Washing Hands with Soap in Washbasin

Legenda o sapunu kaže… Šalim se, nema takve legende! Al, možda ova priča to postane…

Odnose među ljudima je jako zgodno objasniti baš pomoću sapuna. Običnog, svejedno koje je boje, oblika, mirisa… Nebitno.

Bitno je šta hoćete da dobijete od njega.

Ako zanemarimo brend i boje, i mirise, i… šta god, postoje dve osnovne sorte sapuna – nov i korišćen. I oba su skroz OK, jer ako umete lepo da baratate njima dobićete to što želite i što vam zaista treba.

Nov sapun baš lepo leži u ruci, dovoljno je kompaktan, a jedino o čemu treba da vodimo računa je da naš stisak bude prilagođen njegovoj čvrstini i glatkoći, da ga pažljivo držimo dok ga kvasimo i vrtimo u rukama. Jer, ako ga malo jače stisnemo izleteće nam iz ruku, iskliznuće, pobeći će u lavabo ili još gore u kadu i nekoliko puta će se provozati po unutrašnjim stranama ostavljajući kao trag čvrst komadić sebe. I možda će se malo ulubiti, pa ćemo umesto one oble strane dobiti ćoškastu.

Ako ga stisnemo još jače, izleteće preko ivica lavaboa, ili još gore kade, i završiće na podu u pokušaju da nam izmakne i počne da živi svoj život van kutije… Zato ćemo sledeći put biti pažljiviji.

Korišćen sapun takođe lepo leži u ruci, malo je istrošeniji, više puta pokvašen i izvrten u rukama… On nema tu čvrstinu kao nov, mekši je, ali zahteva isti pažljiv tretman. A, ako je još i odležao neko vreme u mokroj kutiji postao je gnjeckav, ali i dalje ga ima dovoljno za to što nam treba.

Znači, samo je važno da njime pravilno manevrišemo… Jer, ako ga malo jače stisnemo razgnječiće nam se u ruci i više ga nećemo imati. Pokušaćemo da ga sabijemo, spojimo, ali on nikada više neće biti isti. I svaki sledeći put kada ga budemo koristili ostajaće nam njegovi gnjeckavi delovi u rukama… Zato ćemo ga pažljivo koristiti…

I ima još jedna začkoljica, a to je kada pokušavamo da od obe sorte izvučemo više od onoga što nam daju, pa ih vrtimo u rukama i stiskamo – pa nam ovaj nov isklizne i prokliza po podu skupljajući sve na šta naiđe (ili ga vrtimo dok mu ne skinemo sjaj i glatkoću), a stari ne zgnječimo do neupotrebljivosti. I na kraju nemamo nijedan…

Zato se zapitajte – kako reagujete na pritisak i kako se ponašate kada vršite pritisak?

Da li izmičete kad vas pritiskaju ili se zgnjecavite? Da li bežite od onih koji vas pritiskaju i (p)ostajete „usamljeni jahač“ ili im se u potpunosti predate, pokorite sve dok ne izgubite sebe? Da li „stiskate i pritiskate“ jer hoćete da dobijete više nego što vam zapravo treba, samo zato što mislite da vam se može?

I na kraju, imajte u vidu da nam uvek nešto treba od nekog i drugima uvek treba nešto od nas, a ko će šta dobiti, zavisi od toga kako „koristimo ruke“ i koja smo sorta sapuna…

I, kada odgovorite na ova pitanja, ne budite grubi prema sebi, a ni prema drugima. Jer, ova lekcija se uči čitavog života, samo je važno da je ne zanemarimo, da odnose među ljudima ne uzimamo zdravo za gotovo…

A, zato su legende tu, da nas podsete, zar ne?

Dragana Aleksić, family coach

Advertisements