Fenomen sigurne zone

out-of-your-comfort-zone.pngZona komfora je jedno „divno“ mesto, gde je sve poznato, gde se osećamo sigurno, gde nema iznenađenja bilo da su u pitaju prijatne ili one manje prijatne stvari. Šta god da se dešava u njoj nama je poznato. Pa, zašto se onda toliko priča o tome da treba da je napuštamo?

U koučingu kouč podržava i podstiče klijenta koji želi da napravi promenu i da se razvija, da napušta ovo sigurno mesto. Zato što zna da sve dok je klijent uljuljkan do promene neće doći ma koliko predano radili na postavljanju ciljeva…

PREDNOSTI I MANE MENTALNE ULJULJKANOSTI

Kada smo u sigurnoj zoni mi smo toliko uljkuljkani da ne osećamo nikakvu potrebu za promenom, pa čak ni kada smo nezadovoljni statusom ili stanjem u kojem se nalazimo. Ukoliko smo, na primer, u nekom nezadovoljavajućem partnerskom odnosu, komunikacija se, bilo verbalna bilo neverbalna, odvija po unapred poznatom šablonu – tačno znamo na šta će suprotna strana da reaguje i kako, koje će reči ili rečenice da izgovori, kada će da podigne glas ili da zaćuti… Isto tako i partner tačno zna šta može da očekuje, i to je jedna igra u kojoj nema ni pobednika ni promene, jer je to utvrđen šablon.

Isto važi i za posao – svi ustaljeni razgovori koje vodimo sa kolegama, kao i naše reakcije na zahteve nadređenih potpadaju pod šablonsko ponašanje. I, koliko god bili nezadovoljni odlukama, okruženjem ili samim poslom, ljudi ostaju tu gde jesu, u svojoj „bezbednoj“ zoni. I, naravno, ovde se postavlja to logično pitanje – ako je u njoj „bezbedno“ zašto izlaziti iz nje? Na prvom mestu zato što nikakve promene ne možemo da očekujemo niti da napravimo. A, što se duže zadržavamo u nekom stanju to nam ono postaje „prirodnije“, prihvatljivije, ma koliko se loše osećali u njemu. I, možda najvažnije, zato što je „bezbednost“ samo privid.

STRAH OD PROMENA

Izlazak iz zone je promena, a ljudi se plaše promena jer ne znaju šta one mogu da donesu. Svaka promena znači i da je potreban neki naš angažman, trud, ali i rizik da li će sve biti kako želimo. Sa druge strane, niko nam garantuje da će u sigurnoj zoni biti uvek onako kako je sad. Zato se zapitajta – koliko dugo ste spremni da budete u nekom stanju nezadovoljstva samo zato što se plašite promene?

Zona komfora daje lažan osećaj sigurnosti, jer već sutra mogu da se promene „pravila igre“. Takođe, kada sve u životu radimo po utvrđenom šablonu uskraćujemo sebe za nova iskustva, a samim tim i za nove životne šanse.

AKO IMATE OSEĆAJ DA VAS NEŠTO „IZNUTRA“ OMETA, BLOKIRA, SPUTAVA U POSTAVLJANJU CILJEVA, LIČNOM RASTU I RAZVOJU, ILI VAM JE TEŠKO DA SE ODUPIRETE SPOLJAŠNJIM PRITISCIMA, BILO BI DOBRO DA ISTRAŽITE ŠTA JE TAČNO U POZADINI TOGA. PROGRAM EMOTIVNI DETOKS PRECIZNO OTKRIVA UZROKE BLOKADA I ELIMINIŠE IH. DA SAZNATE VIŠE KLIKNITE OVDE.

POGLEDAJTE DECU

Pogledajte decu kako se ponašaju ili se prisetite sebe kada ste bili mali. Ona stalno isprobavaju nešto novo i ne plaše se toga, naprotiv! To je za njih izazov, ona tako uče. A, sad se zapitajte kada ste vi doneli odluku da više ne želite da učite? Kada ste se uljuljkali?

Ljudi se „uvuku“ u sigurnu zonu jer se ulenje, jer je tako lakše i imaju privid kontrole. Lakše je samo dok su zadovoljni, ali kada boravak u sigurnoj zoni vodi u stanje bezvoljnosti, letargije, jasno je da je vreme da se ona napusti. Kako?

To ne mora da bude neka velika promena, ništa spektakularno! Za početak je dovoljno da promenite dnevnu rutinu, da obrnete redosled obavljanja svakodnevnih stvari. I, da idete drugim putem na posao, da promenite prodavnicu u kojoj kupujete, da budete „zbunjeni“ gde šta stoji i da se „pomučite“ da to nađete. To je mala promena, ali opet će angažovati vaš mozak na razmišljanje.

A, onda napravite neke veće! Upišite se na bilo koji kurs koji vam se učini zanimljivim i umesto da posle posla idete kući, idite i naučite nešto novo. Uradite bilo šta drugačije od onog što inače radite i primetite da se svet nije zaustavio i da ste „preživeli“. Sve što primetite da vam je prešlo u rutinu odmah promenite, uradite drugačije. Ako vas je strah samo se zapitajte „Šta je najgore što može da se desi?“ Kada shvatite da se ništa strašno neće desiti više nemate izgovor. Čak i kod ovih malih promena imaćete onaj prijatan osećaj postignuća, kao kada ste bili dete i uradili nešto prvi put.

Zašto se ne biste tako osećali svakog dana?

Dragana Aleksić, family coach

Advertisements