Stres je nažalost postao sastavni deo života savremenog čoveka i svi  ga osećaju u manjoj ili većoj meri. Neke osobe se bolje suočavaju sa njim nego druge, ali za obe grupe je važno da se stres ne zanemaruje. Naime, dugotrajna izloženost tenzionim situacijama može da prouzrokuje razne fizičke i psihičke probleme.

Psihološki stres je prirodna i očekivana fizička reakcija na događaje koji predstavljaju pretnju za nas i/ili utiču na našu unutrašnju ravnotežu.

KOLIKO ĆEMO STRESNO REAGOVATI NA SPOLJAŠNJE UTICAJE ZAVISI OD NAŠEG TRENUTNOG MENTALNOG I EMOTIVNOG STANJA, OD UNUTRAŠNJE SNAGE DA SE SA NEKOM SITUACIJOM NOSIMO, KAO I OD NAVIKA KAKO SMO SE DO SAD SUOČAVALI SA IZAZOVIMA.

KAD STRES POSTANE NAVIKA

Stres se sve češće naziva bolešću 21. veka, i to nije bez razloga. Izloženi smo mu više nego što mislimo, a to direktno utiče na naše zdravlje. Danas stres više nije nešto što je burno, što nas pomera iz korena, već su to svakodnevne doze koje dobijamo iz okruženja, i čak se na to i navikavamo. Postalo nam je OK da se svakog dana pomalo oko nečeg uznemirimo.

Međutim, našem telu to nije OK, jer je pod stalnim uticajem kortizola – hormona stresa. Kada uđemo u tenziono stanje, ukoliko ne umemo da se oslobodimo stresa mi ga konstantno gomilamo u sebi,  što se odražava na naše fizičko, i posebno na mentalno stanje. Često nismo ni svesni tog akumuliranja, sve dok ne pređemo granicu izdržljivosti…

STALNI OSEĆAJ TENZIJE U NEKOM TRENUTKU UZIMA DANAK I TO SE DIREKTNO ODRAŽAVA NA NAŠE ZDRAVLJE.

HRONIČAN STRES

Svako od nas zna kada je pod tenzijom jer to oseća na više nivoa, ali ono što najčešće radimo je da čekamo da taj osećaj prođe ili da se završi izloženost izvoru stresa. A, šta ako je vaš izvor stresa na poslu, pa ste mu izloženi svakog dana po osam sati? Koliko vremena vam je potrebno da se vratite u normalu kada dođete kući? Ili možda uopšte i niste svesni da vam se nešto dešava? Ovo je veoma uobičajena slika, jer se stres prvo manifestuje na fizičkom nivou, pa ljudi često misle da imaju neki zdravstveni problem, ali ga ne povezuju sa stresom!

Fizičke manifestacije hroničnog stresa su nesanica, glavobolja, bol u vratu, ramenima, anksioznost, osećaj nemira, a kasnije može da preraste u depresiju, hipertenziju, ozbiljan poremećaj spavanja, bezvoljnost, nedostatak energije, odsustvo motivacije, problemi sa pamćenjem, zatim poremećaj u ishrani, promene na koži, kosi, osećaj besa, odsustvo seksualne želje…

MEHANIZMI ZA KONTROLU TENZIJE

Svako od nas se na razne načine dovija ne bi li spustio osećaj tenzije i povratio balans. Svi mi, bez obzira da li smo zaposleni, nezaposleni, porodični ljudi, studenti, sportisti… imamo potrebu za smanjenjem nervne napetosti, ali uz očuvanu koncentraciju i pribranost. Sve što pomaže je dobrodošlo – od joge, preko šetnje, čitanja, do primene konkretnih koučing tehnika.

U koučingu se, a posebno u mom autorskom programu EMOTIVNOM DETOKSU, koriste efikasne tehnike za spuštanje nivoa stresa. Posebno je korisno da naučite da prepoznate “kritične” situacije koje vas uvode u stanje tenzije, kao i kako da efikasno spustite nivo stresa i kako da ga držite pod kontrolom da ne bi “držao” on vas.

O Emotivnom detoksu više pročitajte OVDE.

Zakažite vaš termin na 069 11 92 851.

Dragana Aleksić, family coach