Dugotrajni stres vodi u burnout!

stress-3

Konstantna fizička iscrpljenost, razdražljivost, burne reakcije, osećaj „davljenja“ u grlu, pritisak u grudima, nagli pad raspoloženja, anskioznost, osećaj životne nepravde, bezvoljnost, pad imuniteta… simptomi su koji upozoravaju na sindrom modernog doba – pregorevanje!

Ovi simptomi uglavnom su povezani sa poslom i poslovnim okruženjem, jer upravo tu su očekivanja i pritisak najveći, a ljudi se na različite načine suočavaju sa tim. Zanimljivo je i to da nekada obim posla i zahtevi nadređenih nisu zaista onakvi kakvim ih osoba doživljava, pa se neretko ispostavi da je sama sebi stvorila tenziju i brzi ritam, jer ima prevelika očekivanja od sebe. Ipak, bez obzira šta je uzrok pregorevanja, on se ne sme ignorisati, jer ako se ništa ne preduzme velika je verovatnoća, a i rizik, da osoba uđe u duboko stanje stresa koje zahteva terapiju i lečenje.

Simptomi koji se javljaju zapravo upozoravaju osobu da je došla do svojih granica izdržljivosti i ukoliko ona ne odreaguje promenom, oni će postati još intenzivniji, a ishodi su razni. Ljudi se obično „trgnu“ kada čuju tužnu vest da je neko iz njihovog okruženja naprasno umro od srca. Tada najčešće komentarišu da je sve to posledica stresa. Uspore par dana, a onda nastave po starom, jer su unutrašnji mehanizmi koji su stvorili naviku da se bude pod tenzijom izuzetno jaki. Da bi im se osoba oduprla potrebno je da pored svesti da joj je potrebna pomoć, donese čvrstu odluku da želi da promeni navike i vodi kvalitetan život.

Nažalost, danas poslovno okruženje čak opravdava, pa i podržava postojanje stresa povezujući to stanje sa nivoom posvećenosti poslu, što je najblaže rečeno velika zabluda. Radnici koji su u ovom stanju nisu produktivni jer su prešli svoje fizičke i mentalne granice, i svesni su toga. Međutim, upravo zbog tog saznanja kod njih se javlja strah od gubitka posla, što ih vraća na početak ovog začaranog kruga gde se oni iznova naprežu preko svake mere ne bi li dokazali da su i dalje posvećeni. Ali, baš tada dolazi do pucanja – pregorevanja. Kome je ovo korisno? Kom poslodavcu je u interesu da ima ljude pred pucanjem?

To što se neko trenutno ne oseća dobro ne znači da je preko noći postao loš radnik! Naprotiv! Upravo to što je još uvek tu, iako se ne oseća dobro, govori mnogo o njegovoj posvećenosti. Bilo bi divno kada bi se u svim kompanijama prepoznavalo koje situacije dovode ljude u stanje stresa i organizovao sistem podrške i pomoći. Međutim, najčešće ova podrška izostaje, pa su ljudi prepušteni sami sebi.

Najčešća zabluda je očekivanje da će neko od kolega ili nadređenih primetiti šta se dešava sa osobom i da će odreagovati promenom svog ponašanja. Neće! I taj kolega se bori sa svojim demonima i suludo je očekivati da se bavi tuđim mukama.

Zato, da bi zaštitila sebe i svoje zdravlje, osoba mora da prepozna da je došla do granice kada je potrebno da nešto uradi za sebe. To mora da bude njena odluka i odgovornost.

Svakako se preporučuju sve aktivnosti koje opuštaju i rasterećuju – šetnja, izlazak u prirodu, čitanje, trčanje, plivanje… Ukoliko je stanje ozbiljnije, što se prepoznaje po tome da osoba ne može nikako da se opusti kada je van posla, onda bi bilo korisno otići na neku od brojnih radionica podrške protiv stresa ili potražiti pomoć kouča, terapeuta i sl. Šta god, samo da se zaustavi taj začarani krug konstantne tenzije i pritiska.

Dragana Aleksić, Family Coach

Advertisements