Predavanje: Zašto kazne sputavaju razvoj samodiscipline i čime ih zameniti?

OVO PREDAVANJE JE ZA TEBE:

– Ako želiš da proširuješ svoja ZNANJA o disciplini, motivaciji i procesu učenja kod deteta

– Ako želiš da saznaš koje su sve prednosti kada dete naučiš SAMODISCIPLINI

– Ako su ti potrebne IDEJE čime se kazne mogu zameniti

– Ako ti je potrebna PODRŠKA da istraješ u svom vaspitnom modelu

– Ako još uvek imaš dilemu da li je moguće vaspitati dete BEZ KAZNE

kazne_novo.png

Predavanje je namenjeno svima vama koji imate dete do 7 godina, koji želite da unapredite međusobni odnos, jačate samodisciplinu deteta i kazne zamenite dugoročno boljim rešenjima.

Na predavanju ćete:

  • se podsetiti koji je cilj discipline (šta ona jeste a šta nije), čemu zapravo težimo?
  • saznati zašto kažnjavanje ne daje dobre rezultate u razvoju ličnosti deteta.
  • uvideti koje su najčešće zablude roditelja u vezi sa kaznama i “davanjem lekcije”
  • otkriti koji postupci roditelja pomažu razvoj samodiscipline kod deteta.
  • dobiti smernice i ideje čime kazne možete zameniti, kako može drugačije?

+ BONUS svaki učesnik će dobiti prezentaciju i skriptu kao podsetnik

Mesto i vreme održavanja:

Novi Sad –  22. jun od 17-19:30h,  Bridge Communication (Lovćenska br. 3)

Predavanje vode:

Sanja Rista Popić, pedagoškinja i Dragana Aleksić Family coach.

Kome je ovo predavanje namenjeno?

Ovaj susret je namenjen svima vama, roditeljima, vaspitačima koji ste svakodnevno u kontaktu sa decom do 7 godina, koji ste ljubitelji  “pozitivne discipline”, koji razumete zašto kazne nisu poželjne u vaspitanju dece ali vam nedostaje dodatna podrška, konkretnije ideje kako možete postupati drugačije.

Za koga ovo predavanje nije?

Ovo predavanje nije za vas ukoliko:

– težite brzim,  gotovim rešenjima

– težite izgradnji  kvalitetnog odnosa sa detetom, bez ličnog angažovanja

– očekujete individualnu konsultaciju na samom predavanju

Postepeno izbacivanje kazne iz repertoara kao metode disciplinovanja deteta iziskuje razvoj samosvesti, preuzimanje lične odgovornosti i ulaganje truda u unapređivanje ličnih komunikacionih veština. Nakon ovog susreta promeniće se ugao posmatranja vaše uloge u razvoju samodiscipline deteta i ako niste spremni da unapređujete svoj pristup, bolje je da ne trošite svoje vreme i novac.

Investicija po učesniku:

2500 dinara. U cenu je uračunato osveženje i materijal.

Posebne pogodnosti:

Ukoliko ste već bili na nekom od dosadašnjih susreta i osvojili  kupon popust, ovo je prilika da ga sada iskoristite. Ukoliko niste, izaberite sada neku drugu pogodnost* za sebe.

  • 50% za pratioca, ukoliko dolazite sa članom porodice (suprugom, sestrom, bratom, mamom…)
  • 30% ako ste korisnik Generali dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (ponesite karticu)
  • 25% ukoliko dolazite sa prijateljem (ova pogodnost važi za oboje)
  • 15% ukoliko ste bili na nekom od prethodnih predavanja, a niste osvojili kupon
  • 10% ako ste član Fb grupe čija sam administratorka – Hrabri roditelji koji žele da vaspitavaju bez batina i kazni
  • 10% ako ste član sajta sanjaristapopic.rs* Prilikom prijave opredeljujete se za jednu od naznačenih pogodnosti

Zbog ograničenog broja mesta, prijave su OBAVEZNE.

Regulisanje uplata vrši se na licu mesta.

Za sva ostala pitanja, stojimo vam na raspolaganju.

Dragana mobilni 069/11 92 851,  dragana.familycoach@gmail.com

Sanja fiksni 021/545-290 (pre podne, od 10-14h), mobilni 063 19 90 177,  sanja@sanjaristapopic.rs

Utisci dosadašnjih učesnika predavanja za roditelje u Novom Sadu i Beogradu:

...”Preokret se desio na samom predavanju, toliko nepoznatih i novih stvari koje ste  tako lepo upakovale, razjasnile i stavile do znanja, uz odlične konkretne primere. A na nama ostaje da vežbamo… (Nataša, Novi Sad)

…”Rekla bih da je sve bilo značajno da se spomene jer iako neke stvari možda podsvesno i znamo, kada se izgovore dobijaju drugačiju težinu i značaj. Značajni su bili primeri rešavanja konfliktnih situacija kao i razbijanje mitova.” (Tamara, Beograd)

…”Kao što rekoh, gradivo mi je uglavnom poznato, ali mi je mnogo značilo da vidim da nisam sama, da postoje majke sa istim “problemima”, u sličnim situacijama, i da ne proživljavam samo ja dečije svađe, bes i brige.” (Anna, Beograd)

Više o tome kako nam je bilo na nekim dosadašnjim susretima. pogledajte ovde, ovde i ovde.

 

Dobrodošli!

sajt_dragana

Ja sam Dragana Aleksić, Family coach. Svoje profesionalno znanje i iskustvo usmerila sam na rad na porodičnim temama širokog spektra.

Moja uloga kao kouča je profesionalna podrška na putu ka rešenjima za svakodnevne situacije i izazove sa kojima se danas suočava savremeni čovek. Smatram da je danas više nego ikad potrebna podrška savremenoj porodici kako bi odolela svim izazovima kojima je izložena.

Moja misija je unapređivanje porodičnih odnosa, prvenstveno kroz konstruktivnu komunikaciju, kako bi svi njeni članovi na pravi način razumeli jedni druge, kao i da je uz njihovo angažovanje svaki problem rešiv. To realizujem kroz individualni rad, kao i kroz predavanja, seminare i radionice.

ŠTA MOŽETE DA OČEKUJETE OD MENE?

Biću vam podrška na putu željenih promena, ličnog rasta i razvoja, kroz moje posebno kreirane programe i kroz koučing. Ako niste usklađeni sa nekom od vaših uloga, posebno roditeljskom, korisno je da znate da postoje brojni načini i efikasne metode i tehnike kojima se prevazilaze razne prepreke.  Više o mojim programima možete saznati na ovom linku, zatim na ovom, kao i na ovom ovde.

Pomoći ću vam da razumete kako funkcioniše komunikacija pre svega sa decom, a zatim i u okviru porodice. U tom procesu cilj je da svi  članovi prepoznaju da i mala promena može da napravi veliku razliku u porodičnim odnosima. Više o individualnim konsultacijama pročitajte na ovom linku.

Naučiću vas kako da vaši razgovori sa detetom budu konstruktivni i kako da vode ka pozitivnim i željenim ishodima.

Podržaću vas da gradite most poverenja sa vašim detetom, i u okviru porodice, jer je to preduslov za jake porodične veze i međusobno razumevanje.

ZAKAŽITE INDIVIDUALNU SESIJU ILI SE PRIDRUŽITE GRUPNOM RADU: 069 11 92 851

Da li deca manipulišu i zašto je odgovor NE?

pexels-photo-207653

Kada se za nekog kaže da manipuliše nama, prvo što pomislimo jeste da neko želi da nas prevari.

Na žalost, često se neka dečja ponašanja stavljaju u kontekst manipulacije, a deca „ponesu“ etikete koje su veliki teret.

Manipulacija je ponašanje iza kojeg stoji loša namera, a na sreću deca nemaju loše namere već samo želje i potrebe. Da bismo razumeli zašto deca NE manipulišu i zašto je važno da ih roditelji tako ne posmatraju, treba da znamo šta je za manipulaciju potrebno i šta se u roditeljima dešava na pomisao na ovu radnju.

ZAŠTO (PO)MISLIMO DA JE DETE MANIPULATOR? ODGOVOR JE – POGREŠNO TUMAČIMO PONAŠANJA.

Ako se setimo da deca uče iskustveno, dakle kroz proces pokušaja i rezultata, onda njihova težnja da do nečega dođu može da se stavi u kontekst UČENJA. Šta to praktično znači? Ako im je nešto potrebno, deca će na različite načine pokušavati da dođu do toga, ali to NIJE manipulacija već sticanje ISKUSTVA i traženje REŠENJA.

Ako roditelj uporno odbija da detetu nešto da, a često se to dešava bez ikakvog propratnog objašnjenja, dete će pokušati da dođe do toga na drugi način. Kada roditelj kaže – Ne, ne može! – to nije objašnjenje, već je prepreka za dete koju ono „mora“ da pređe i da nastavi da traži način i rešenja za svoju potrebu.

Iza upornih dečjih pokušaja zapravo najčešće stoje POTREBE (fiziološke i/ili emotivne), i zato je važno da roditelji, posebno u mlađem uzrastu do pet godina, „čitaju između redova“, tačnije da se zapitaju – Šta u stvari dete pokušava da mi kaže?

Na primer, dete insistira da uzme čašu, a roditelj iz straha da je ne polomi i ne povredi se, to ne dozvoljava. Dete je uporno i sve što roditelj „vidi“ je ponašanje koje mu je neprihvatljivo. Ali, ako se zapita šta dete ponašanjem zapravo govori, može mu ponuditi vodu, jer možda je dete samo žedno. Fiziološke potrebe je mnogo lakše „otkriti“ nego emotivne i zato je važno da se roditelji oslobode ideje o dečjoj manipulaciji! Emotivne potrebe se na žalost često „tumače“ kao traženje pažnje, a dete zapravo u kontaktu sa roditeljem traži sigurnost, potvrdu da je voljeno, utehu, mir…

Setite se da mala deca „govore“ ponašanjem, jer još uvek ne vladaju dovoljno rečima da bi mogla da kažu i opišu šta žele, šta im je potrebno i šta osećaju. A, da bismo mogli da „čitamo između redova“, važno je da budemo otvoreni i spremni da ih tumačimo.

KAKO BITI OTVOREN? ODGOVOR JE U POZNAVANJU PROCESA.

PRVO je važno da znamo da manipulacija uopšte nije jednostavna – mora da postoji jasna namera, taktika i strategija kako će osoba doći do nekog cilja. Sve ove, tzv. više funkcije se razvijaju tek nakon pete godine, kada se razvija deo mozga zadužen, između ostalog i za logičko razmišljanje.

Dakle, dete od godinu, dve tri… zapravo nema kapacitete da manipuliše. Njegovo ponašanje je ustvari ispoljavanje potreba i želja u skladu sa kapacitetima koje ima.

E, sad, kad smo rešili da iza ponašanja deteta nema loših namera, sledeći zadatak roditelja je da dete uče i usmeravaju na koji način je OK da izrazi svoje želje. Ovde je ključno i razvijanje komunikacionih veština, i kod roditelja i kod deteta. Na primer, ako dete traži „nešto“, a roditelj ga ne razume (jer dete ne ume da izgovori), onda ga treba usmeriti – Pokaži mi šta želiš.

DRUGA važna stvar je da znamo šta se sa nama roditeljima dešava kada razmišljamo u pravcu da nas dete manipuliše. Sama ideja da neko želi da nas prevari, a posebno rođeno dete, dovodi nas u odbrambenu poziciju.

Tada se dešavaju dve stvari: 1.) ulazimo u negativno stanje (nama ovladaju negativne emocije i razmišljanja). U tom stanju mi se bukvalno isključujemo – zatvaraju se kanali za kreativnost, što za posledicu ima 2.) nerešavanje problema.

Prevedeno na jednostavniji jezik – kada se mi osećamo loše nećemo biti u stanju niti da razumemo dete niti da „čitamo između redova“, pa samim tim ni da usmerimo dete ka željenom ponašanju.

GDE SE KRIJU REŠENJA? ODGOVOR JE – U NAMA.

mother-lie-their-kid

PRVO, ne doživljavajte lično dečja ponašanja, jer rizikujete da uđete u negativno stanje i da sve gledate kroz tamne naočare.

DRUGO, uvek pred sobom imajte jasne roditeljske ciljeve – kakav odnos želite da gradite sa detetom?

Da li želite da imate odnos međusobnog poverenja ili apsolutne kontrole i poslušnosti? Šta će vam doneti dugoročne rezultate?

PROČITAJTE TEKST KAKO NAĆI PRAVI RODITELJSKI MODEL NA OVOM LINKU.

TREĆE – ukažite tom malom čoveku ispred sebe poverenje da on zna šta hoće, samo još uvek to ne ume da izrazi na način koji je vama razumljiv. Vi ste tu da ga učite i usmeravate, a ne da njegove potrebe i želje „popravljate“.

ČETVRTO – radujte se svakom novom detetovom pokušaju i ideji da dođe do rezultata, jer vam to govori da je zdravo, da je spremno da uči i da ima beskrajne sposobnosti.

Dragana Aleksić, family coach

Kako postaviti temelje dobrih odnosa između dece?

Predavanje je namenjeno svima vama koji želite da postavite temelje zdravog odnosa između braće i sestara, koji imate teškoća da uspostavite blizak odnos među decom ili vas muče neke dileme u vezi sa ovom temom.

pablo (95)

Na predavanju ćete saznati:

  • Zašto se ponašanje starijeg deteta menja kada se rodi drugo dete
  • Šta zapravo stoji iza ponašanja koje često nazivamo “ljubomora”
  • Kako da prevaziđete najčešće mitove roditelja koji otežavaju uspostavljanje bliskog odnosa između braće i sestara
  • Šta je starijem, a šta mlađem detetu zapravo potrebno od vas
  • Kojim postupcima možete da jačate kapacitet dece za saradnju i mirno rešavanje konflikata

Kome je predavanje namenjeno?

Predavanje je namenjeno prevashodno roditeljima dece uzrasta do 7 godina, ali i svima vama koji imate stariju decu, a zanima vas ova tema.

Utisci dosadašnjih učesnika:

Ovo su samo neki od njih, pristigli nakon predavanja na temu komunikacije, “napada besa”, motivacije, uspostavljanja autoriteta u Novom Sadu i Beogradu.

… ”Ja sam jako srećna i zadovoljna sto sam juče bila sa vama, da evo od jutros prepričavam sve sto sam od vas naučila.  Počela sam već i da primenjujem tehnike u komunikaciji sa decom i nadam se najboljem rezultatu.” (Jasmina, Bijeljina)

… ”Savršeno ukomponovano, logično, zanimljivo. Korisne slike, lake za pamćenje i prisećanje u kriznim situacijama.” (Ivana, Novi Sad)

… ”Iako sam znala neke stvari od ranije, npr. dete ne razume negaciju, mnogo znači proći sa nekim kroz to ponovo sa raznovrsnim primerima.”(Sonja, Beograd)

… ”Najkorisniji su mi bili praktični primeri koji su primenljivi odmah po završetku predavanja.” (Marijana, Beograd)

… ”Danas mogu da primenim stav, sigurnost, strpljenje, doslednost i još mnogo toga:) “(Tijana, Novi Sad)

Više o tome kako nam je bilo na nekim susretima možete pogledati ovde, ovde  i ovde.

Kako naći pravi roditeljski model?

 

155421589_8608a07379_b.jpgU vaspitanju se roditelji često susreću sa krajnostima, kao da postoje samo dve mogućnosti, a ne čitav spektar opcija.

Prilikom izbora ili kreiranja vaspitnog modela, roditelji, između ostalog, treba da uzmu u obzir senzibilitet deteta, ali i svoj lični, kao i stavove, uverenja i ideju o roditeljstvu kao ulozi

Odavno smo se složili da je roditeljska uloga jedna od najodgovornijih, a da je najveći paradoks što nas za nju niko ne priprema unapred. Dodatni teret je i što se ni na decu ni na roditelje ne mogu primenjivati univerzalni modeli vaspitanja, jer svi se razlikujemo.

Pa, kako onda biti uspešan u ovoj ulozi?

Ako roditeljstvo (ali i odrastanje) posmatramo kao proces, onda treba da prihvatimo ideju da se ono zapravo stalno menja, unapređuje, da svakim danom nešto novo učimo i da u zavisnosti od rezultata to nastavimo da primenjujemo ili od toga odustajemo i tražimo nešto novo. Ipak, da ne bi ovaj proces postao haotičan i zbunjujuć i za dete i za nas, treba da postoje okviri u kojima ćemo se kretati.

PRVI OKVIR JE DA VI SAMI ZNATE KAKAV RODITELJ ŽELITE DA BUDETE, SA ČIM STE ZAPRAVO USAGLAŠENI.

Da li se oslanjate na sebe i svoj unutrašnji osećaj ili vam je važno šta drugi misle? Da li želite da gradite odnos poverenja ili želite da vas dete neprikosnoveno sluša? Unutrašnja usaglašenost vam daje zeleno svetlo da se krećete u željenom pravcu.

Šta to u stvari znači?

Ako ste roditelj koji prati svoje dete i znate njegov senzibilitet, ako znate kako ono reaguje u nekim situacijama i ako tada umete da ga podržite i pomognete mu, vi ste tada usaglašeni sa sobom, ali i sa detetom. Ako biste u toj istoj situaciji postupli drugačije zbog pritiska spolja – tačnije zbog mišljenja i komentara drugih ljudi, vi biste se na kraju osećali loše jer ste uradili suprotno od onog što iznutra osećate da je u redu.

Na žalost ovo se često dešava, bilo da je roditelj blag, bilo da je strog – uvek će se naći neko ko će dati suprotno mišljenje i poljuljati roditeljsko. Razlozi za to su brojni i odolevanje spoljnom pritisku može da bude toliko teško da je roditeljima potrebna podrška u vidu konsultacije, koučinga, ili čak i dubljeg rada – psihoterapije. Ako roditelji prepoznaju da im treba pomoć to je odličan znak da zaista žele da se oslone na svoj roditeljski instinkt i da rade u najboljem interesu deteta.

DRUGI OKVIR JE DA ZAISTA VIDITE KAKVO JE VAŠE DETE I PODRŽITE GA.

15895215_1080958068672930_49772133993429596_n

Ako je stidljivo nemojte ga „gurati“ u prve redove na priredbama ili nekim drugim aktivnostima sa idejom da se istakne i „pobedi“ ovu osobinu.

Ako voli da crta i provodi vreme u tišini, nemojte ga upisivati na timske sportove sa idejom da se socijalizuje.

Ako je pak glasno, voli pažnju, ima jak takmičarski duh nemojte ga ućutkivati, stišavati, umirivati. Ne „lomite“ mu taj duh samo zato što vama smeta buka i „napadno“ ponašanje.

Ako mu je važan red i voli unapred da zna gde i šta ćete raditi, nemojte mu ubacivati elemente „iznenađenja“ i promene plana.

Zašto je sve ovo važno?

Detetu je potrebno da ga prihvatite baš takvo kakvo jeste i da ga u tome podržite bez obzira kakvu vi ideju imate da ono treba da bude. To mu daje osećaj sigurnosti. Vi možete i treba da ga usmeravate, a ne da ga menjate. Jer ako ga menjate, to za njega može da znači da nije dovoljno dobro takvo kakvo je. A to nije uverenje sa kojim želimo da dete ide kroz život.

TREĆI OKVIR SU PRAVILA.

Ona treba da budu jasna, a roditelji dosledni u njihovom sprovođenju. Da bi se u tome uspelo nemojte uvoditi 68 različitih pravila, već 5-6. Postoji više razloga za to – ako ih je previše i sami ćete zaboraviti šta ste sve uveli kao pravilo, samim tim nećete uspeti da budete dosledni i upašćete u zamku „danas važi, sutra ne…“

Pravila treba da su u skladu sa uzrastom deteta, a poštovanje istih ćete osigurati tako što ćete ih se i sami pridržavati. Zapamtite – deca uče posmatranjem i oponašanjem, tako da nije dovoljno da nešto samo kažete već i da to radite.

Dragana Aleksić, family coach

Predavanje za roditelje: Tajne efikasne komunikacije sa decom

img_5904-touch-up„Više puta ponovim detetu zahtev, a ono to ne uradi. Nisam ga dobro vaspitao ili me jednostavno ignoriše.“

Možda vam se ovo desilo jednom ili više puta, ali znajte da ima mnogo razloga zašto deca ne poslušaju iz prvog puta, a to sigurno nije zato što su nevaljala.

Postoje različiti kanali komunikacije i ako naš sagovornik, tj. dete, ima drugačiji kanal od našeg to zapravo znači da mu se mi obraćamo jezikom koji ne razume. Na novom predavanju „Tajne efikasne komunikacije sa decom“, bavimo se upravo razlikama u načinu komuniciranja i njihovom prevazilaženju.

Kako da znam koji kanal je moj, a koji detetov?

Na predavanju ćemo odraditi jednostavan test koji će vam pomoći da prepoznate ove kanale.

I to će biti dovoljno da dete počne da me sluša?

Ima još mnogo faktora koji utiču na međusobno razumevanje. Na predavanju ćemo obraditi one najčešće. Kada ih prepoznate važno je da promenite dosadašnji način komunikacije i počnete da primenjujete nove alate svakodnevno kako bi došlo do željene promene.

To znači da treba da idem detetu niz dlaku!?

Ne. To znači da treba da prestanete da primenjujete model koji vam ne daje rezultat i da počnete sa primenom novih alata.

Vi ćete me znači naučiti kako da kažem detetu da nešto uradi, a ono će me stvarno poslušati? Šta ako i posle predavanja ne budem umela to da radim?

Mi ćemo vam predstaviti najčešće razloge zbog kojih komunikacija sa detetom nije efikasna i dati vam alate kojima ćete moći da unapredite vaše razgovore i vaš odnos sa detetom. Na predavanju ćete dobiti temelje na kojima se bazira efikasna i konstruktivna komunikacija, a kasnije na radionicama koje budemo organizovali možete da uvežbavate ove alate kroz konkretne lične primere.

Kome je ovo predavanje namenjeno?

Pre svega roditeljima dece do 7 godina, kao i svima koji rade sa decom.

Predavanje vode: Sanja Rista Popić, pedagoškinja i Dragana Aleksić, family coach

Ovo predavanje će se održati ponovo tokom 2017. godine, a termin će biti naknadno objavljen. Za informacije o novom terminu budite slobodni da pišete na dragana.familycoach@gmail.com ili nazovite 069 11 92 851.

 

Iskustva sa Emotivnog detoksa

to-do-start-emotional-detox

Spektar tema koje se mogu raditi metodom emotivnog detoksa je veoma širok. Od eliminisanja stresa, strahova, blokada, preko treme, nesigurnosti, do promene energije koju emitujemo i načina na koji nas drugi doživljavaju.

Ovo su samo neka iskustva koja su moji klijenti želeli da podele sa vama.

Nakon sporadičnih napada stresa tokom javnih nastupa i povremenog gubljenja vazduha u grudima zbog previše obaveza, rešio sam da probam tehniku emotivnog detoksa i ublažim tegobe. Sam proces je zanimljiv, i iako prolazite kroz događaje iz prošlosti koji su najverovatnije izazvali sve ono neprijatno što vam se trenutno dešava, sama seansa je prijatna i opuštajuća, a ja sam se, priznajem, toliko opustio da je malo falilo da zaspim. Već posle jednog odlaska osetio sam pozitivnu promenu i u „kriznim situacijama“ počeo da primenjujem tehnike koje sam tokom sesije naučio.

Nenad, Beograd

————————————————————————–

Na prvoj sesiji emotivnog detoksa bila sam u totalnom deficitu sa energijom. Osećala sam energetski oklop oko sebe, kao da me neko puškom naterao da dođem, bez poverenja u, mni tada nepoznat, proces, puna nekog besa, razočarenja, negativne energije. Osećala sam nezadovoljstvo na gotovo svim životnim poljima, a za temu sam izabrala posao. Posle tri uzastopna porodiljska odsustva, osećala sam strašnu nesigurnost i strah od povratka na posao. Dobila sam otkaz, a na putu pronalaženja novog posla su mi se ređali neuspesi i padovi. Na razgovore sam išla sa ogromnom tremom, bila manja od makovog zrna, i, zbog meni tad nepoznatih razloga svi su me odbijali na vrlo čudne načine. Malo je reći da sam bila razočarana… Prva sesija mi je na izgled bila „ništa posebno“. Ali, nakon tri dana sam se našla na razgovoru za posao (isti poslodavac, drugi krug), a treme uopste nije bilo. Ja sam zračila pozitivnom energijom koja je bila zarobljena u meni. Poveren mi je jedan projekat kao ulaznica za stalni posao kojim se trenutno bavim.

Marija, Novi Sad

————————————————————————–

Iako praktično celog života učim engleski, od osnovne škole, nikada nisam bila dovoljno sigurna i govorila ga opušteno. Svaki put kada sam donoslila odluku da „utvrdim“ znanje kretala sam od početka da ga učim, ali rezultati su uvek bili isti – nezadovoljavajući. Na putovanjima bih uvek „puštala“ druge da se sporazumeju, iako sam sve razumela. Nisam znala zašto mi se to dešava. Na emotivnom detoksu ovo je bila tema na kojoj sam htela da radim. U toku sesije otkrili smo događaj iz škole koji je bio „uzrok“ mojoj nesigurnosti. Nakon procesa osećam se bukvalno odblokirano jer smo raskinuli moja negativna uverenja. Sad imam potpuno drugi stav prema ovoj temi i nekako je sve došlo na svoje.

Milica, Beograd

————————————————————————–

Svako od nas jednom u životu doživi neprijatnost koja ostavi duboke ožiljke u našem biću, pa sam tako i ja imala situaciju koja je obeležila jedan emotivno težak period mog života. Nakon što sam okončala taj težak partnerski odnos ostali su ožiljci koji su se, i nakon puno ljubavi i fenomenalnog braka, javili u formi straha. Strah sam osećala svuda oko sebe, u svakoj sferi života.  Nakon radionice „Emotivni detoks“ odlučila sam da probam ovu metodu. Moram da naglasim da sam po prirodi jaka žena koja sve svoje probleme stoički izdrži na nogama, ali sa strahovima jednostavno nisam mogla da se izborim.

Nakon sesije osetila sam veliko olakšanje. Tokom rada iz mene su „izašle“ razne emocije uz dosta suza. Sutradan su se strahovi smanjili i nakon dužeg vremena šetala sam se ulicom uzdignute glave bez straha, mada su još pomalo bili prisutni. Nakon nedelju dana bilo je bolje, a nakon dva meseca potpuno su nestali. Emotivni detoks preporučujem svima koje žele da ponovo dišu punim plućima.

Marina, Beograd

Zašto je važno da prestanete da govorite detetu da je bezobrazno

mom-scolding-toddler_1Imate osećaj da ste stalno u disharmoniji sa detetom? Vi jedno ono drugo, vi branite nešto, ono nastavi baš to da radi i izgleda kao da vas ignoriše.

Na kraju ste živaca i govorite mu da je bezobrazno. Pročitajte zašto treba da prestanete sa tim.

Sada se verovatno pitate kako da to izvedete kada se dete ponaša na vama nedopustiv način? Evo, već ste dali odgovor, a ključna reč je „ponašanje“. Dakle, nije dete bezobrazno nego vi tako doživljavate njegovo ponašanje i ogromna je razlika između ove dve stvari.

  1. Kada kažemo detetu (ili bilo kome) da je bezobrazno to je etiketa na njegov identitet. Što više puta to ponovimo i mi i dete ćemo sve više početi da verujemo u to. Primetili ste možda da deca na pitanje zašto rade to što im se brani, umeju da kažu – Zato jer sam bezobrazan. Zato što sam nevaljao. To znači da su i sama poverovala u to. Da li  stvarno želimo da dete to veruje za sebe?
  2. Druga važna stvar je da, kada stalno mislite da je dete bezobrazno, vi se nesvesno fokusirate da zaista vidite sve ono što je „pogrešno“. Da ste upali u ovu zamku primetićete po tome što na svakih pet minuta govorite – nemoj to, pusti, šta radiš, bezobrazan si…
  3. Treće, ako svoje dete vidite kao bezobrazno onda sve što radi  vi  doživljavate lično i vidite samo posledicu, a ne poruku koju dete šalje. Dakle, vi se osećate loše zbog toga i svu svoju pažnju usmeravate upravo na to – ja se osećam loše jer je dete bezobrazno. A kada je pažnja na nama često nam promiču signali šta zapravo dete ponašanjem poručuje.

Razlika između ponašanja i identifikovanja sa nekom osobinom je zaista velika. OK, shvatili ste, ali šta sad? Problem je i dalje tu. Pa nećemo valjda dopustiti detetu da nastavi da se ponaša onako kako ne želimo!?

Naravno da ne. Evo koja su roditeljska ponašanja korisnija u rešavanju ovih situacija.

PRVO PRAVILO JE DA ZNAMO PRAVILA!

Kada uspostavljate pravila važno je da su vaša očekivanja prilagođena uzrastu deteta i da su rečena tako da ih ono zaista razume. Dakle, pravila moraju detetu da budu potpuno jasna. Na primer – kada smo u kolima sediš u auto sedištu, kada smo u pozorištu i bioskopu šapućemo, kada želiš tuđu igračku pitaš da li možeš da je uzmeš, kada smo na ulici držimo se za ruke, kada dođeš kući skineš cipele, pre ručka peremo ruke, pre spavanja peremo zubiće, pre čitanja skloni igračke… Naravno, nećete sve ovo odjednom izdeklamovati detetu. Posebno naglašavam da se o pravilima priča mnogo pre neke konkretne situacije, zgodno je i kroz poučne pričice.

Tek kada verbalno „povežemo“ situaciju sa željenim ponašanjem, onda možemo da kažemo da je to naše pravilo. Ako tek kada ste u bioskopu kažete detetu da priča tiše, već je kasno jer neće razumeti zašto. Međutim, ako ste ga ranije pripremili onda će biti dovoljno da ga u bioskopu samo podsetite „Sećaš se da smo se dogovorili da u bioskopu šapućemo.“ Računajte da ćete u početku više puta podsetiti dete, što je sasvim očekivano, posebno ako je mlađe od pet godina.

Trudite se da uvek zadržite smirenost i da ne ulazite u previše objašnjavanja ili raspravu, a posebno se oslobodite „ideje“ da je dete bezobrazno i da vam to radi namerno. Jer ne radi, ono tako uči. Dakle, u bioskopu ga samo podsetite, a kada dođete kući još jednom prođite pravilo – Sećaš se kako smo se dogovorili da u bioskopu šapućemo? Hajde da sledeći put pričamo još tiše…

I bilo bi sjajno kada bi sve bilo ovako lako. Ali, šta ako nas dete iznenadi nekim ponašanjem ili nastavi sa onim  neprihvatljivim?

OTKRIJTE SKRIVENE PORUKE

Prvo i najvažnije – pokušajte da ne upadnete u zamku da vam sva pažnja bude na posledici – ružnom ponašanju i prvom osećaju koji se u vama javio. Probajte da otkrijete šta vam ustvari dete ponašanjem govori, jer nešto se dešava u njemu, ali to ne ume da kaže.

backtalkingboy-1

Sagledajte situaciju objektivno – da li ste možda došli kod bake a onda umesto da baka priča ili se igra sa detetom, ona sa vama prepričava doživljaje sa porodičnog ručka (prodavnice, pošte…).

Ako dete na primer počne da gura vas ili baku, ili možda čak i šutne, vaša prva reakcija može da bude – Šta radiš to!? Zašto si bezobrazan prema baki?

Međutim, u ovoj situaciji dete je zapravo želelo pažnju za sebe, ali to nije umelo da kaže i zato je pokazalo na način koji je siguno privukao pažnju, ali na njegovu žalost, negativnu.

I umesto da ima baku za sebe dete sada sluša kritike i pretnje kaznom i oseća se loše. Da li ste uspeli bar na kratko da „uđete u detetove cipele“?

Ako se složimo da je ovakvo ponašanje nedopustivo šta možemo da uradimo? Kritikom i „napadanjem“ nećemo saznati razlog i zato pitajte dete ovako  – Šta se to desilo pa si udario baku? Možda će sagnuti glavu jer oseća da to nije trebalo da uradi, možda će pokušati još jednom da vas udari (jer „ne razumete“ pa „mora“ da ponovi – ovo često rade deca mlađa od tri godine), a možda će i reći nešto – Hteo sam da baki pokažem… , a ona me ne gleda!

Ono što ovim primerom želim da vam kažem je da kada vidite samo posledicu vi ne možete doći do uzroka, pa samim tim ni do korekcije ponašanja. Posledicu ćete možda kazniti, kritikovati, što će dati trenutno rešenje, ali dete neće sprečiti (tj. naučiti) da to ponovi sledeći put. Ne zato što je bezobrazno nego zato što ga „ne razumete“.

Sada se možda pitate – Pobogu, pa jel moram da budem stalno detektiv i da čitam tajne signale!? Odgovor je – da. Posebno ako dete odjednom počne da se ponaša potpuno drugačije nego inače. Umesto da potiskujete njegova ponašanja, tražite odgovor (na adekvatan način) da biste ga usmerili kako treba i naučili šta ne treba da radi. To daje dugoročne rezultate i gradi most poverenja. U suprotnom, čim malo odraste možete očekivati da neće deliti sa vama ništa što će ga dovoditi u situaciju ponavljanja istog scenarija – kritike, grdnje, kazne…

U opisanoj situaciji sa bakom, možete da ga usmeravate na sledeći način (ili još bolje napravite pravilo) – Kada nešto želiš da kažeš ili pokažeš baki dok priča sa nekim, povuci je dva puta za ruku. Naravno, dogovorite se sa bakom da je ovaj znak pravilo i da tada zaista usmeri pažnju na dete.

Zašto je važno da sebe naučimo da ovako reagujemo?

Ideja da nam je dete bezobrazno nosi veliki teret jer mislimo da nešto nismo uradili dobro u procesu vaspitanja, da smo negde silno pogrešili i da će dete zauvek biti nevaljalo. Kada svoje dete prestanete da posmatrate kroz osobine (koje ste mu zalepili na identitet) i kada njegovo ponašanje doživljavate kao proces učenja, prolazak kroz neku razvojnu fazu ili pokušaj da vam nešto „kaže“, vi zapravo razvijate sposobnost da ga zaista razumete, pratite i pomognete mu.

Ključ je u ponavljanju i strpljenju. Biti strpljiv znači i razumeti da ćete neke stvari ponoviti više puta (verovatno bezbroj J), jer ne možete očekivati da će dete baš odmah sve shvatiti, povezati, poslušati vas i promeniti ponašanje. Ali, vremenom svakako hoće! Davanjem podrške osiguraćete da vaš odnos bude kvalitetan i pun poverenja.

Dragana Aleksić, family coach