VIDEO PREDAVANJA ZA RODITELJE

OD SADA SU VAM DOSTUPNA VIDEO PREDAVANJA, KOJA MOŽETE GLEDATI OD KUĆE, KADA GOD POŽELITE!

 

Osnove efikasne komunikacije sa decom I deo

pexels-photo-265957

OSNOVE EFIKASNE KOMUNIKACIJE SA DECOM I DEO

Predavanje za koje je bilo najviše zainteresovanih roditelja u Beogradu, Novom Sadu i Skoplju u 2016. i 2017. sada je DOSTUPNO I TEBI!

Ako poslušaš pažljivo video predavanje i iskoristiš smernice koje ćeš dobiti videćeš rezultate VEĆ SUTRA.

Za 45 minuta:

  1. Saznaćeš šta su komunikacioni kanali i kako da govoriš da te dete (po)sluša iz prvog puta
  2. Proširićeš ideje kako da lakše obezbediš detetovu pažnju i prevaziđeš trenutne nesporazume
  3. Dobićeš 15 konkretnih primera koji će ti pomoći da brže motivišeš dete za obavljanje rutinskih radnji

Ovo video predavanje predstavlja osnovu efikasne komunikacije sa decom. 

Investicija: 1000 dinara za učesnike iz Srbije / 10 eur za učesnike van Srbije

Neka iskustva dosadašnjih učesnika:

“Veoma je korisno naučiti i znati ko pripada kom ‘tipu’ komunikacionih kanadla i tako prilagoditi način na koji komuniciramo sa njima. Seminar je bio odličan i veoma koristan, sažet i jasan, sa mnogo pruženih alata koji su veoma primenjivi, hvala vam obema na tome.”

“Definitivno podela kako ko vidi/čuje/oseća svet i praktični saveti. Stvarno rade! Zapravo smo i mi dosta opušteniji a ulaganje je minimalno, samo malo smo promenili način na koji mu se obraćamo.”

“Pre svega hvala vama dvema, od nedelje nam je svima u kući lakši život :)”

Kome je ovo predavanje namenjeno?

Vama koji imate dete uzrasta do 7 godina (ili radite sa decom ovog uzrasta)

Predavanje realizuju: pedagoškinja Sanja Rista Popić i Dragana Aleksić, Family coach

KAKO DOBITI PRISTUP PREDAVANJU?  

Ukoliko ste iz Srbije, potrebno je da uplatite iznos od 1000,00 dinara na sledeći račun:

Parentis DOO, Novi Sad
Broj računa: 340-11013275-51
Uplatilac: Ime i prezime
Svrha uplate: Vaš email (razmak umesto @), broj mobilnog telefona
Poziv na broj: 00002

Pre nego što uplatite novac ili odmah nakon uplate pošaljite tu informaciju na email sanja@sanjaristapopic.rs. U praksi se dešavalo da dođe do greške pri upisu emaila na uplatnici, a ovo je način da budemo sigurni da je sa adresom sve ok. Broj telefona takođe daje mogućnost da stupimo u kontakt ukoliko dođe do nekog zastoja u komunikaciji.

Čim primimo vašu uplatu, dobićete potvrdu i link za pristup.

Ukoliko živite u inostranstvu, pratite uputstva sa OVOG LINKA.

 

Osnove efikasne komunikacije sa decom II deo

pablo.png

Osnove efikasne komunikacije sa decom II deo

Drugi deo video predavanja za koje je bilo najviše zainteresovanih
roditelja u Beogradu, Novom Sadu i Skoplju u 2016. i 2017.

Ako poslušaš pažljivo ovo video predavanje i iskoristiš smernice koje ćeš dobiti, videćeš rezultate VEĆ SUTRA.

Za 60 minuta:

1. Saznaćeš kako da izbegneš 8 najčešćih grešaka u govoru, zbog kojih te dete “ne sluša”

2. Uočićeš zašto dete najčešće radi baš ono što mu kažeš da ne radi i saznati jednostavan način kako da to promeniš

3. Dobićeš preko 30 konkretnih primera rečenica zbog kojih će dete rado i lako sarađivati sa tobom

Investicija: 1000 dinara za učesnike iz Srbije / 10 eura za učesnike van Srbije

Neka iskustva dosadašnjih učesnika:

„Komunikaciju smatram izuzetno važnom ‘disciplinom’, ne samo u interakciji sa decom, nego i sa odraslima naravno. U mom poslu je komunikacija izuzetno važna i oduvek me ta tema zanima, kao i konstantno unapređivanje sopstvenih veština. Kako imam sina od 14. meseci i drugog na putu, veoma mi je bitno da sa njima komuniciram na jasan i prihvatljiv način, te da i njih naučim da lepo komuniciraju.“( Irina, Beograd)

„Pravilo 1:1 pomoglo mi je da shvatim da se dete, u situaciji kada ga zatrpam viškom informacija, fokusira samo jednu koja je njemu najbitnija. Najčešće meni ta informacija nije najbitnija ili mi je samo “usputna” i to neslaganje često rezultira izlivom besa…“ (Kristina, Beograd)

“Isprobano danas i kao, sve do sada što sam čula na predavanju – deluje. Hvala Vam do neba! “(Jovana, Novi Sad)

Kome je ovo predavanje namenjeno?

Vama koji imate dete uzrasta do 7 godina (ili radite sa decom ovog uzrasta)

Predavanje realizuju: pedagoškinja Sanja Rista Popić i Dragana Aleksić, Family coach

KAKO DOBITI PRISTUP PREDAVANJU?  

Ukoliko ste iz Srbije, potrebno je da uplatite iznos od 1000,00 dinara na sledeći račun:

Parentis DOO, Novi Sad
Broj računa: 340-11013275-51
Uplatilac: Ime i prezime
Svrha uplate: Vaš email (razmak umesto @), broj mobilnog telefona
Poziv na broj: 00002

Pre nego što uplatite novac ili odmah nakon uplate pošaljite tu informaciju na email sanja@sanjaristapopic.rs. U praksi se dešavalo da dođe do greške pri upisu emaila na uplatnici, a ovo je način da budemo sigurni da je sa adresom sve ok. Broj telefona takođe daje mogućnost da stupimo u kontakt ukoliko dođe do nekog zastoja u komunikaciji.

Čim primimo vašu uplatu, dobićete potvrdu i link za pristup.

Ukoliko živite u inostranstvu, pratite uputstva sa OVOG LINKA.

 

Adaptacija na jaslice i vrtić

sajt.png

Šta je detetu koje kreće u jaslice ili vrtić potrebno od tebe?

Ako poslušaš pažljivo ovo video predavanje i iskoristiš smernice
koje ćeš dobiti, polazak u vrtić neće biti veliki stres.

Nakon predavanja imaćeš jasnu sliku kako se dete oseća, šta možeš reći,
uraditi kako bi proces prilagođavanja bio što lakši za sve vas.

Za 90 minuta:

1. Saznaćeš koje promene u ponašanju deteta možeš da
očekuješ kada dete prvi put kreće u vrtić i zašto

2. Upoznaćeš se sa 5 najčešćih izazovnih situacija
    koje prate period privikavanja

3. Dobićeš konkretne smernice, ideje
    kako se što bolje možeš nositi sa njima

Investicija: 1500 dinara ukoliko ste iz Srbije / 15 eur ukoliko ste iz inostranstva

Iskustva dosadašnjih učesnika:

“Odlično predavanje, puno korisnih saveta i ideja, primenjujemo sve….i nema više burnih reakcija, sve je sleglo, dete oseća podršku, povezanost i sigurnost!! Hvala vam, divne ste.”-  Sanja

Mnogo vam hvala na divnom predavanju i korisnim informacijama koje ste nam preneli. Ostaje samo da i sami uložimo trud da sve primenimo na pravi način.“ – Olga

„Ideje koja ste nam vi dali imaju za mene mnogo više smisla, naprosto logičnije je.“ – Olja

„Predavanje je odgovorilo na sva moja početna pitanja i nedoumice.“ – Kristina

Kome je ovo predavanje namenjeno?
Vama kojima dete prvi put kreće u jaslice ili vrtić, ili polazi ponovo posle duže pauze.

Predavanje realizuju: pedagoškinja Sanja Rista Popić i Dragana Aleksić, Family coach

KAKO DOBITI PRISTUP PREDAVANJU?  

Ukoliko ste iz Srbije, potrebno je da uplatite iznos od 1000,00 dinara na sledeći račun:

Parentis DOO, Novi Sad
Broj računa: 340-11013275-51
Uplatilac: Ime i prezime
Svrha uplate: Vaš email (razmak umesto @), broj mobilnog telefona
Poziv na broj: 00002

Pre nego što uplatite novac ili odmah nakon uplate pošaljite tu informaciju na email sanja@sanjaristapopic.rs. U praksi se dešavalo da dođe do greške pri upisu emaila na uplatnici, a ovo je način da budemo sigurni da je sa adresom sve ok. Broj telefona takođe daje mogućnost da stupimo u kontakt ukoliko dođe do nekog zastoja u komunikaciji.

Čim primimo vašu uplatu, dobićete potvrdu i link za pristup.

Ukoliko živite u inostranstvu, pratite uputstva sa OVOG LINKA.

 

Šta kada dete burno ispoljava emociju besa?

baby-539969_1280.jpg

Moje dete „besni“, šta da radim?

Imaš malo dete? Često ima “napad besa”? Ne znaš šta tada da radiš?

Ovo video predavanje za tebe.

Za 90 minuta:

1. Dobićeš preko 30 praktičnih ideja koje će ti pomoći u izazovnim situacijama

2. Saznaćeš kako sebi možeš da pomogneš da zadržiš pribranost

3. Razumećeš zašto dete ulazi u stanje besa, zbog čega će te pogledi drugih manje doticati

 

Investicija: 1200 dinara za učesnike iz Srbije / 12 eura za učesnike van Srbije

Neka iskustva dosadašnjih učesnika:

…”Sve učestaliji izlivi besa kod mog deteta i moje neadekvatno reagovanje na njih navelo me je da obratim pažnju na ovu temu. Seminar je  odgovorio na sva moja početna pitanja i nedoumice.” (Kristina, Beograd)

…”Apsolutno nismo razumeli u čemu je problem, zašto dete ima česte ispade besa i ljutnje. Sada imamo mnogo manje nervozno dete koje se stvarno nasmeje 40 puta a izbesni 0 puta dnevno 🙂 (Gordana, Beograd)

…Želim da Vas obavestim da su prvi rezultati ovog obrazovanja mogli već danas da se uoče 🙂 Naime, uspevala sam na vreme da uočim prve znake detetovog nezadovoljstva i da ga udaljim sa mesta preterane stimulacije. Drugačije sam pristupala svakom “problemu”. Zapravo, mogu Vam reci da je moj i detetov odnos malo “osvežen”, zato što mi se čini da smo malo bili klonuli od učestalih, loše rešavanih, neprijatnih i stresnih situacija.” (Elena)

Kome je ovo predavanje namenjeno?
Vama koji imate malo dete ili se često susrećete sa dečijim izlivom besa.

Predavanje realizuju: pedagoškinja Sanja Rista Popić i Dragana Aleksić, Family coach

KAKO DOBITI PRISTUP PREDAVANJU?  

Ukoliko ste iz Srbije, potrebno je da uplatite iznos od 1000,00 dinara na sledeći račun:

Parentis DOO, Novi Sad
Broj računa: 340-11013275-51
Uplatilac: Ime i prezime
Svrha uplate: Vaš email (razmak umesto @), broj mobilnog telefona
Poziv na broj: 00002

Pre nego što uplatite novac ili odmah nakon uplate pošaljite tu informaciju na email sanja@sanjaristapopic.rs. U praksi se dešavalo da dođe do greške pri upisu emaila na uplatnici, a ovo je način da budemo sigurni da je sa adresom sve ok. Broj telefona takođe daje mogućnost da stupimo u kontakt ukoliko dođe do nekog zastoja u komunikaciji.

Čim primimo vašu uplatu, dobićete potvrdu i link za pristup.

Ukoliko živite u inostranstvu, pratite uputstva sa OVOG LINKA.

 

 

Advertisements

Kako PREDVIDETI ulazak deteta u STANJE BESA?

not-hear-1760750_1920.jpgAko ste se bar jednom suočili sa ispoljavanjem besa, verujem da vas je reakcija deteta iznenadila i da mislite da nema šanse da se predvidi kada će se to ponovo desiti.

A, desiće se, verujte, jer to je normalan i prirodan prolazak kroz razvojnu fazu, a svaka faza traje…

Odgovor na pitanje da li bes može (bar nekad) da se predvidi je – DA, ako na neke stvari obratite pažnju.

KAKO ĆETE TO URADITI?

Tako što ćete pratiti signale i primetiti u koje vreme i na kojim mestima se dešava ispoljavanje besa.

Ako je to, na primer, uvek u isto vreme, moguće je da je dete (kada idete u prodavnicu ili park) već umorno, ili su mu čula prenadražena od previše aktivnosti (ako idete iz jaslica ili vrtića). Ako su ista ili slična mesta u pitanju, onda dete reaguje na nešto iz okruženja što ga dodatno stimuliše.

Znači, bilo bi korisno da pokušate da uočite kada i gde se izliv besa najčešće dešava. Mesta na kojima je gužva, buka, vrućina – prodavnice, igraonice, tržni centri, parkići prepuni dece i zvukova – za malo dete su previše stimulativna. Ako se na sve ovo doda na primer žeđ, glad ili pretopljenost, a dete je još malo da to kaže rečima, ono će vrlo brzo početi da negoduje, da se vrpolji, kenjka, da traži da odete odatle… Dete se tada oseća bespomoćno i ponašanjem u stvari šalje poruku – Previše mi je, ne mogu više – i očekuje spas, odnosno da ga sklonimo od izvora stimulacije.

AKO ŽELITE DA IZBEGNETE TIPIČNE GREŠKE RODITELJA U SITUACIJAMA KADA DETE IMA IZLIVE BESA – OVAJ WEBINAR JE ZA VAS! U PETAK 22. SEPTEMBRA ODRŽAĆE SE PREDAVANJE PREKO INTERNETA, KOJE GLEDATE OD KUĆE – „MOJE DETE „BESNI“, ŠTA DA RADIM“. SVE INFORMACIJE SU OVDE.

Takođe, obratite pažnju i na boju kože. Ako se zajapurilo moguće je da je na korak od bure. Ovo su prvi signali koji često promaknu roditelju. Ako usledi dodatna stimulacija, koja ide iz najbolje namere od strane roditelja kada, na primer, ponudi detetu igračku ili neku grickalicu da ga „zabavi“ ili mu skrene pažnju, dolazi do burne reakcije, bacanja svega iz ruku, udaranja, šutiranja, bežanja, vriske… Dakle, to je bila kap koja je prelila čašu.

NA ŠTA JOŠ TREBA DA OBRATITE PAŽNJU?

Još jedno mesto je „kritično“, a to je gradski prevoz. Ovde su signali još uočljiviji.

Previše ljudi (malo dete koje je u visini nogu odraslih upravo to prvo vidi kada uđe u autobus, što može biti neprijatno, pa i zastrašujuće), previše zvukova, previše mirisa... Na ovo poslednje će posebno reagovati deca koja su senzitivnija  – intenzivni mirisi su kod njih često okidač za ulazak u bes.

Čim primetite ispoljavanje nezadovoljstva – kenjkanje, vrpoljenje, plakanje, skidanje kape ili cipelica, štipanje, šutiranje  – prvo raskomotite dete (pretopljenost je takođe čest okidač, jer se malo dete oseća bespomoćno – niti ume da kaže da mu je vruće niti ume da se skine). Ponudite vodu, a ako je u kolicima izvadite ga i podignite u visinu vaše glave i očiju. Ukoliko je to zbog gužve neizvodljivo onda se spustite, čučnite i blagim glasom mu se obratite – Biće sve u redu.

AKO ŽELITE JOŠ SMERNICA KOJE ĆE  VAM POMOĆI KADA DETE OBUZME BES, PRIJAVITE SE NA WEBINAR KOJI JE 22.9. I DOBIĆETE PREKO 30 PRAKTIČNIH IDEJA

Ako se dete ne smiruje nego se reakcija pogoršava, a treba još dugo da se vozite, bilo bi dobro da ipak izađete. Dete će se brže umiriti na ovom samom početku ulaska u bes, nego ako se on „razbukta“. To je zato što će se nivo hormona stresa adrenalina i kortizola (koji se luče upravo kada dete prolazi kroz bes), previše podići i tada nećete uspeti lako da ga smirite.

Ako ipak ne možete da napustite vozilo, a već ste ga raskomotili i ponudili vodu, ne pričajte mu mnogo, jer ga tako dodatno stimulišete. Dovoljno je da zadržite miran glas i da kažete samo nešto kratko – Sad ćemo izaći, ili Proći će, ili Tu je mama/tata.

Setite se da previše priče i pokazivanja „vidi ovo, vidi ono“, sa željom da se skrene pažnja – NEĆE POMOĆI, nego će na već razdražena čula to biti dodatna stimulacija.

ŠTA SVAKAKO TREBA DA IZBEGAVATE U OVIM SITUACIJAMA?

Koliko god vam bilo teško ili neprijatno zbog ljudi oko vas, imajte u vidu da je detetu od vas potrebna pomoć i osećaj sigurnosti kako bi se umirilo. Insistiranje da se smiri, „teranje“ da sedi mirno u kolicima ili vašem krilu, pretnje, zastrašivanje, ljutit ton, vikanje – samo će pogoršati stanje. Ispoljavanje besa će se nastaviti (ne svesnom voljom deteta, nego kao posledica previše izlučenih hormona adrenalina i kortizola), dete će se još više uznemiriti, a kod vas će se podići tenzija i lako ćete skliznuti u stres. U tom stanju nećete moći da pomognete ni detetu ni sebi i sve će trajati mnogo duže.

OVDE PROČITAJTE ŠTA RODITELJIMA MOŽE DA BUDE OD POMOĆI KADA JE DETE PREPLAVLJENO BESOM.

Dragana Aleksić, family coach

KAKO motivisati DETE DA PRIČA o vrtiću ili školi?

skola 2.pngZnate li koje je najčešće pitanje koje odrasli postave detetu kada dođu po njega u vrtić ili školu? „Šta je danas bilo u vrtiću/školi?“ Znate li koliko puta dobiju odgovor koji žele? Skoro nikad.

Naravno da nas roditelje uvek zanima šta je bilo u vrtiću/školi! Ali, kada to pitamo dete ono nam nekako uvek priča nešto drugo, nešto što nas manje zanima. I kada ponovimo pitanje dete ili nastavlja sa istom pričom ili počinje neku drugu, ali nikako da kaže ono što MI želimo da saznamo.

O čemu se radi? Zašto dete neće lepo da nam odgovori na pitanje?

Pa, jednostavno zato što je ovo pitanje veliko kao kuća! Sva opšta pitanja, takozvana „široka“, daju sagovorniku, u ovom slučaju detetu, priliku da priča o onome što je NJEMU VAŽNO i o onome što je na njega ostavilo najveći utisak.

Hajde da vidimo kako bi to izgledalo kod nas odraslih!

Vratili ste se sa posla i suprug/a vas pita – Šta je bilo danas na poslu? Počinjete da pričate o novom projektu i tesnim rokovima, a on vas prekida i kaže – Ma, dobro pusti to, nego šta si radila danas? Krećete ponovo –  Aha, pa sređivala sam dokumentaciju pre sastanka i onda je došla direktorova sekretarica i…  Ponovo vas prekida – Daj, stvarno me to ne zanima, nego šta si uradila za godišnji, jesi podnela zahtev? Dok vrtite u glavi ceo dan kao film i pokušavate da se setite svega, ne razumete kako može zahtev za godišnji da bude važniji od novog projekta?! I uostalom zašto LEPO ne pita šta ga STVARNO zanima?

Eto, baš u tom grmu leži zec!

Dakle, na ovako opšte pitanje svako od nas će pričati ono što je njemu prva asocijacija. I tako, kada pitamo dete „šta je bilo u vrtiću“ ono će možda prvo ćutati (vrteti film u glavici), jer, od jutros do sad, je bilo toliko toga! Ili će možda odmah početi da priča kako su neka deca prosula sok pa se vaspitačica ljutila, ili kako je pao kada su se igrali napolju ili da je bio kolač za užinu… Stvar je u tome da ono STVARNO DAJE odgovor na pitanje „šta je bilo“, ali iz njegove perspektive.

Koja još pitanja je zgodno da izbegavate u komunikaciji pročitajte u ovom TEKSTU i OVOM.

Roditelji obično budu „nezadovoljni“ ovakvim odgovorom, pa nastavljaju sa modifikovanim pitanjem –  Šta si radio danas? E, tek je ovo pitanje kao kuća! Hajde redom da prođemo šta je sve dete radilo u vrtiću u toku dana, pa će biti lakše da se razume zašto je ovo pitanje na koje je nemoguće dati odgovor kojim će druga strana biti zadovoljna. Dakle, dete je doručkovalo, onda je slušalo pesmicu pa je ponavljalo za vaspitačicom, onda se igralo igračkama (nove kocke!), onda je bila užina (mmm, puding!), onda je izašlo napolje i igrali su se „Ide maca oko tebe…“, onda se jurilo sa drugom decom, onda je bilo vreme za spavanje, onda je crtalo…

Kada ste ga pitali šta je radilo, na šta ste od svega ovog mislili? OK, razumeli ste. Kada se postavi opšte pitanje takav će biti i odgovor.

Kako onda da saznate šta želite?

Tako što ćete PITATI baš to što vas ZANIMA. Ako vas zanima šta je dete radilo u vrtiću, pitajte – Šta si danas novo naučio? Koje ste se nove igre igrali danas? Šta ti se danas najviše svidelo što ste radili? Sa kim si se danas najviše družio/igrao? Čega ste se sve igrali? Koje igračke ti se sviđaju u vrtiću? Koja vaspitačica je danas pričala priču? Jel ti se svidela priča?…

Naravno, ne pitajte ga sve odjednom. Ovakva pitanja podstiču misaone procese, usmeravaju detetu pažnju na različite segmente dana, ljude i aktivnosti, pomažu mu da zaista deli svoje misli, osećanja, da kaže kako ono nešto doživljava… Važno je da ga slušate i da ga ne prekidate.

Ovo su samo varijacije šta sve možete da pitate, da istražujete, da saznate kako dete provodi vreme kada niste zajedno. Biće i situacija da će dete ova pitanja zanemariti i pričati nešto sasvim drugo, i to je u redu. To znači da vam priča o onome što je njemu važno da vam kaže i tada ga pažljivo slušajte.

Ako je vaše dete malo i možda tek krenulo u vrtić, očekujte da će biti prepuno utisaka, pa svedite pitanja na minimum. Možda mu i neće biti toliko do priče, jer ono sve to proživljava emocionalno, a to je malom detetu teško da pretoči u reči. Sa druge strane ima dece koja će pričati kao „navijena“. I jedno i drugo je sasvim OK. Budite strpljivi.

AKO USKORO KREĆETE PRVI PUT U VRTIĆ (ILI NAKON DUŽE PAUZE) ILI JE U TOKU ADAPTACIJA, POGLEDAJTE VIDEO PREDAVANJE O OČEKIVANIM PROMENAMA I SMERNICE KAKO DA OVAJ PERIOD BUDE LAKŠI ZA CELU PORODICU. SVE INFO O PRISTUPU PREDAVANJU SU OVDE.

A, kako podstaći dete da priča o školi?

Što je dete starije to će se pitanja usložnjavati i množiti, ali suština je uvek ista – gađajte pitanjem u metu!

Umesto klasičnog – Šta je danas bilo u školi?, pitajte – Iz kog predmeta ste radili novu lekciju? Šta si danas novo saznao, šta si prvi put čuo? Koji ti je predmet/lekcija danas bio najzanimljiviji? Sa kim si danas sedeo? Koliko novih drugova si upoznao? Kako ti se čine? Koji predmet/ nastavnik ti se najviše svideo?

Umesto (priznaćete vrlo dosadnog i neinspirativnog) – Šta imaš za domaći?, pitajte – Iz kog predmeta bi voleo prvo da radiš domaći? Šta bi ti bilo baš zanimljivo da prvo radiš? Šta bi više voleo da prvo uradiš – lakše ili teže zadatke? Sa kim misliš da bi bilo dobro da vežbaš za kontrolni? Šta mogu ja da ti pomognem?

Ovakvim pitanjima mi pokazujemo interesovanje za to kako se dete oseća, kako ono neku situaciju/osobu doživljava, pitamo ga za mišljenje, otvaramo komunikaciju i motivišemo ga. Da bi zaista dalo odgovor mora da se zamisli – da pokrene točkiće u glavi.

Pored toga što su šanse da saznamo šta želimo sada mnogo veće, na ovaj način gradimo kvalitetan odnos i ukazujemo poštovanje detetu kao osobi.

AKO VAM JE POTREBNA PODRŠKA U RODITELJSTVU, RAZUMEVANJU MISAONIH PROCESA I RAZVOJNIH FAZA, EFIKASNOJ KOMUNIKACIJI SA DETETOM, VIŠE INFORMACIJA O INDIVIDUALNIM KONSULTACIJAMA PROČITAJTE OVDE.

Dragana Aleksić, family coach

Zašto DECI NE TREBA postavljati pitanje „ZAŠTO?“

mom-scolding-toddler_1Jednostavno zato što ćete ostati bez odgovora!

Ako bismo analizirali način na koji razgovaramo sa decom, kao i kako formulišemo pitanja, sigurno bismo uočili da mnogo toga izgovaramo ili pitamo na isti način.

 

 

Kada to što govorimo ne daje rezultate, a to što pitamo ne daje odgovore – vreme je za promenu.

Možda niste razmišljali o pitanju „zašto“ na ovaj način, ali kroz nekoliko primera biće vam jasno zašto ga treba izbegavati u komunikaciji, posebno sa decom.

Kada dete (ili bilo koju osobu), pitamo –  „Zašto se tako ponašaš?“ ili „Zašto ne uradiš odmah domaći, zašto ne središ sobu…?“ ili „Zašto večito kasniš?“ ili „Zašto me ne slušaš?“  i onda na kraju začinimo sa „Zašto mi ne odgovaraš?“ – ono to pitanje doživljava kao „napad“ (posebno ako se postavljaju jedno za drugim), i oseća da mora da se (o)pravda i brani. Kada se mozak bavi pronalaženjem opravdanja, on ne može u isto vreme da da odgovor šta se stvarno desilo.

Takođe, ovo pitanje usmerava pažnju na problem, a ujedno nosi pretpostavku da je dete nešto uradilo smišljeno, ciljano, namerno… i nosi element osude ponašanja. Ako obratite pažnju kako se dete ponaša kada mu se postavi ovo pitanje, videćete da se „muči“ da nađe odgovor, ili je zbunjeno ili mu je neprijatno pa počne da se „glupira“ („potez očajnika“ da skrene pažnju na nešto drugo), što odrasle još više može da iznervira. Odgovori uvek počinju sa „zato što…“, ali se često tu i završe.

ZAŠTO JE TO TAKO?

Prvo, važno je da razumete da dete ne odgovara ne zato što neće, nego ne može! „Zašto“ pitanje ga je sateralo u ćošak, u zonu u kojoj mora da se bavi pronalaženjem razloga za neko ponašanje kojeg možda nije ni svesno, a onda i da opravda to ponašanje.

Drugo, maloj deci je to nemoguće, jer nemaju dovoljno iskustava da bi sve to misaonim procesima mogla da povežu, niti imaju dovoljno bogat rečnik da to objasne na način koji bi zadovoljio odrasle.

Treće (i najvažnije) – to što nešto nisu ili jesu uradila je samo krajnji ishod koji stoji iza nekog ponašanja. Pitanje „zašto“ fokusira na taj kraj, na posledicu, pa samim tim detetu ne da nikakvu šansu da kaže šta je u stvari htelo ili koji je razlog zbog čega nešto nije uradilo.

AKO VAM JE POTREBNA PODRŠKA U RODITELJSTVU, RAZUMEVANJU MISAONIH PROCESA I RAZVOJNIH FAZA, EFIKASNOJ KOMUNIKACIJI SA DETETOM, VIŠE INFORMACIJA O INDIVIDUALNIM KONSULTACIJAMA PROČITAJTE OVDE.

Pored toga što ostajemo bez odgovora koji nas zanima, kod deteta ćemo izazvati loš osećaj, zato što „mora da se brani i pravda“. Kada se sa nekom temom (učenje, škola, domaći, spremanje sobe, razbijena čaša, kašnjenje…), poveže loša emocija, ona će se kod deteta, (kao i kod bilo koje druge osobe), javljati svaki put kada se pokrene ta tema.

Takođe, ovako formulisana pitanja kriju i brojne pretpostavke o osobi – da ona uvek kasni, da nikad ne radi to što joj se kaže, da ne sluša – što će samo pojačati negativan osećaj, ali i uticati na kreiranje mišljenja/uverenja o sebi.

Da biste još bolje razumeli KAKO SE DETE OSEĆA u ovim „zašto“ situacijama, pozivam vas da „obujete njegove cipele“.

Zamislite da ste došli na posao malo ranije da biste se spremili za važan sastanak, sve ste otkucali, isproveravali i pustili na štampu. Ali, štampač se zaglavio. Pokušavate da ga osposobite, vreme prolazi, stižu i druge kolege, pokušavaju da vam pomognu, vreme prolazi… Morate na sastanak bez odštampanog materijala. Šef vas pita – Zašto se niste na vreme spremili, koleginice? Šta biste mu prvo odgovorili na ovo, koje reči vam kreću iz usta, kako se osećate?

Ili, treba da se nađete sa prijateljicom u restoranu, rođendan joj je. Žurite kući sa posla da se spremite, i usput da kupite poklon. Sve uspevate da završite na vreme, spremate se i krećete. Na stanici shvatate da predugo čekate i čujete komentare da autobusa nema baš dugo i da je negde zastoj. Brzo bacate pogled na taksi stanicu, ali nijednog nema. Odjednom, pored vas se zaustavljaju kola, komšinica vas zove da vas poveze. Ulazite u kola, a ona vam kaže da treba samo da kupi nešto i da će vas odvesti do grada jer joj je usput. Pomislite kakva ste srećnica, ali posle 20 minuta čekanja u kolima se više ne osećate tako. U međuvremenu su autobusi „proradili“, ali vi ne možete da ostavite komšinicina kola. Kasnite na rođendan pola sata, prijateljica vas pita – Zašto nikada ne možeš da dođeš na vreme? Kako se osećate?

Vidite, mnogo toga se desi pre onoga što se na kraju vidi, a ovo pitanje ne pomaže da se sazna pravi odgovor. Zato kada vidite da je nešto razbijeno u sobi, pre nego što vas obuzme ljutnja i pomislite da je dete nevaljalo, zamislite ovaj scenario – možda je dete želelo da dohvati knjigu sa police, i u tom pokušaju srušilo figuricu koja se razbila. Ako ga pitate – Zašto si to uradio? – nećete saznati šta je stvarno htelo da uradi.

OK, razumeli ste!

PA, KAKO ONDA POSTAVLJATI PITANJA I DOBITI ODGOVORE?

Pravo pitanje je zapravo šta mi kao roditelji tačno želimo da saznamo i postignemo pitajući „zašto“? Ako razumemo da ono detetu ukazuje na problem, onda je korisnije usmeriti pažnju ka rešenju.

Evo kako možete da formulišete pitanje ili izjavu:

1. Umesto – Zašto nisi spremila sobu?, pitajte – Kada si planirala da spremiš sobu, pre ili posle ručka? (Pažnja je usmerena na cilj – spremanje sobe, i date su opcije, što smanjuje tenziju). Ili – Šta se dešava, pa ne počinješ sa spremanjem? (Pokazujete iskreno interesovanje za razlog. Možda dete boli glava, možda želi da se odmori, napravi pauzu…)

2. Umesto – Zašto još nisi počela da se oblačiš? Opet ćeš zakasniti!, recite – Počni da se spremaš za školu (rođendan), da bi stigla na vreme. (usmeravamo pažnju da dete treba negde da stigne na vreme, a ne da će kasniti). Ili – Koji je razlog što još nisi počela da se spremaš? (Pokazivanje interesovanja, možda detetu treba pomoć)

3. Umesto – Zašto baš uvek moraš da kasniš na trening?, recite – Sećaš se da je trener rekao da, ako opet zakasniš, nećeš moći da igraš na utakmici. (Podsećanje na pravila, ukazivanje na posledicu i odgovornost, ali bez pritiska, kašnjenje = nema igre). Ili – Da li ti i dalje želiš da treniraš? (Zainteresovanost za pravi razlog, možda dete indirektno pokazuje da to više ne želi)

4. Umesto – Zašto nisi uradio domaći?, recite – Kada uradiš domaći čim dođeš kući imamo celo popodne slobodno za igru! (Pored kreiranja navike da što pre obavlja zadatke, ukazujemo detetu na prednosti dobro organizovanog vremena). Ili – Šta misliš da domaći radiš čim dođeš kući, pa da imaš više vremena za sebe? (Pitamo ga za mišljenje, uvažavamo dete kao ličnost i usmeravamo pažnju šta je prednost tog ponašanja)

5. Umesto – Zašto diraš to kad sam ti rekla da ne smeš?, pitajte – Šta si pokušavao da uradiš, pa se ovo desilo? Šta si u stvari hteo da uradiš, pa si prosuo sok (razbio čašu)? Sledeći put me pozovi da ti pomognem. (Ako imate malo dete do pet godina, postavljanjem ovakvih pitanja možete očekivati odgovor. Ovde nema pretpostavke da dete nešto radi namerno, iz inata, tako da nema ni tenzije. Usmeravate dete da traži pomoć)

6. Umesto – Zašto se tako ponašaš? Zašto si nevaljala?, pitajte – Šta pokušavaš da mi kažeš? Šta ustvari želiš, pa radiš to? (Takozvano „čitanje između redova“, veština koju je dobro razviti, jer mala deca „govore“ ponašanjem, a na odraslima je da to protumače, umesto da ga prekidaju i osuđuju)

Na ovaj način se i dete i mi fokusiramo na rešenja, učimo ga da i ono samo vidi i povezuje šta je za njega u nekoj situaciji korisnije.  Kada nam postane prirodno da ovako pričamo sa detetom, smanjujemo napetost u razgovorima, jer stalno razmišljanje o problemu i detetovoj „lošoj“ nameri. veoma opterećuje.

Računajte da je za usvajanje ovakvog načina komunikacije potrebno vreme, a aktivnom primenom ćete svakako imati pozitivne promene. Ako se u procesu usvajanja ovog modela desi da ipak kažete nešto na „stari način“, zastanite na trenutak i onda ponovite  na drugačiji način.

Dragana Aleksić, family coach

Kako se vratiti u ŠKOLSKI RITAM?

pexels-photo-207653Pored velikog uzbuđenja, početak školske godine donosi i promenu ritma cele porodice.

Iz letnje opuštenosti ulazi se u mnogo raznovrsnih aktivnosti, ali i obaveza, pa taj prelaz ponekad može da bude izvor stresa i za decu i za roditelje.

 

Već od druge polovine avgusta nema roditelja koji bar na trenutak ne „oseti“ kako mu prvi septembar „diše“ za vratom. Priprema i vraćanje u kolosek, povratak rutini, ali i obavezama, ume da zamuti sliku odmora (koji još uvek traje) i unese neki nemir. Sa druge strane, deca uživaju punim plućima, njima je taj polazak u školu toliko daleko (čak i 31. avgusta!), da im ni na kraj pameti nije da pomisle na nju! I dok neki roditelji zavide deci na toj prirodnoj opuštenosti, druge polako hvata panika i strah kako će dete prihvatiti povratak obavezama.

Kako da ovaj period ipak prođe sa što manje tenzije?

PRE 1. SEPTEMBRA

Šta je bilo, bilo je (ili odustanite od onog za šta je već kasno)

Mnogi roditelji imaju dilemu da li deca za vreme raspusta treba da uče, vežbaju zadatke, čitaju lektiru… Odgovor na ovo pitanje zavisi od tipa deteta i njegovih interesovanja, radnih navika koje je do sada uspostavilo, ali i dogovora koji ste napravili na početku raspusta.

Bez obzira da li je dete redovno čitalo lektiru i/ili druge knjige, radilo matematiku, kad se približi prvi septembar nema mnogo smisla pritiskati ga da sad pošto-poto uzima stare knjige i sveske i da se podseća gradiva.

Prvo – ne  može sve da stigne za tako kratko vreme, drugo – njemu je raspust sve do 31. avgusta i možda ne želi da ga „kvari“ razmišljanjem o školi, treće – pritisak može da bude kontraproduktivan.

Zato, šta je bilo, bilo je. Sve će brzo nadoknaditi već u prvoj nedelji, jer će se tada svakako podsećati gradiva iz prethodne godine, a i lakše je (i zabavnije), kada se to radi u razredu.

POSLE 1. SEPTEMBRA

 Dogovor kuću gradi

Da bi se radne navike uspostavile (vratile nakon pauze), važno je da postoji dogovor kada se šta radi. Na primer, dogovorite se da dete u boravku, ili čim dođe kući, uradi sve što može od domaćih zadataka, a da za one „teže“ može da sačeka da se vratite sa posla.

Zašto je ovo važno?

Da bi dete imalo osećaj da ima nekog ko će mu pomoći, da „ne mora“ sve samo, jer to nekada može da bude (nepotreban) teret. Možete zajedno da napravite raspored i da dete nacrta nešto pored svakog predmeta iz kojeg završi domaći ili da „udari“ pečat, štiklira, šta god će mu dati osećaj postignuća. Ovo su jednostavne stvari koje pomažu da se održi motivacija i da obavljanje zadataka postane (zabavna) rutina.

Na kraju, imajte i ovo u vidu:

Manje je ipak više

Veliki izazov za decu, pa i roditelje, je bogata ponuda vanškolskih aktivnosti. Već u prvoj radnoj nedelji do njih stiže bezbroj informacija što usmenih, što na lecima, i sve je zanimljivo, korisno i primamljivo. Međutim, kada negde oko druge nedelje septembra shvate da su se upisali na engleski, karate, folklor, fudbal i košarku, jasno je da nečeg moraju da se odreknu. Deca često  insistiraju na svim aktivnostima, obećavaju da će na vreme obavljati sve obaveze oko škole, ali i pored najbolje volje, to često nije moguće. Bilo iz organizacionih razloga (aktivnosti su kada ste vi još uvek na poslu i nema ko da vodi dete), bilo iz materijalnih (ipak sve to i košta), bilo zbog zapostavljanja učenja.

Kako izabrati šta je najbolje, a da svi budu zadovoljni, PROČITAJTE OVDE.

Ako vam je potrebna podrška u roditeljstvu, efikasnoj komunikaciji sa detetom, više informacija o individualnim konsultacijama PROČITAJTE OVDE.

Dragana Aleksić, family coach

 

Zašto se tokom ADAPTACIJE na vrtić kod neke dece PROMENI ritam SPAVANJA?

pexels-photo-101523.jpegMnogo je promena koje su očekivane u periodu adaptacije na vrtić, a jedna od njih odnosi se na spavanje, tačnije buđenje deteta.

S obzirom da nam je san svima potreban da bismo se odmorili, jasno je da ova promena ima veliki uticaj na sve članove porodice.

Kada dete prvi put krene u vrtić, može se očekivati da dođe do promena u spavanju – odbijanje deteta da ide uveče u krevet, ali i česta buđenja, kao i plakanje u snu. Roditelji se iznenade kada se ovo desi, a nekada i ne povežu sa polaskom u vrtić, već traže druge moguće razloge.

PROČITAJ OVDE MOJE ISKUSTVO POLASKA U VRTIĆ I ŠTA JE TO ŠTO BIH VOLELA DA SAM TADA ZNALA.

Hajde da vidimo zašto se ovo dešava!

Svako novo iskustvo za dete je nova informacija koju njegov mozak treba da obradi i „razume“.

ŠTA SU ZA DETE SVE NOVA ISKUSTVA?

Sve ono što vidi, čuje i doživljava prvi put, svaka nova situacija, osoba, ali i emocija koju oseti. Polazak u vrtić za dete je u jednom trenutku izvor bezbrojnih iskustava – novih stvari. Međutim, njegov mozak, koji je još uvek u razvoju, jednostavno ne može da postigne da sve te informacije primi, obradi i dovede na nivo detetovog razumevanja. Tada je dete prestimulisano.

Ovo se posebno odnosi na intenzivne emocije sa kojima se dete prvi put susreće – najpre strah (zbog odvajanja od mame i tate, ali i od nove sredine, kao i od toga da je „samo“ među nepoznatima), zatim osećaj bespomoćnosti, ljutnje, tuge… Tada je dete (njegov mozak), pored ostalih novih stvari, preplavljeno i emocijama.

IMAŠ MALO DETE KOJE USKORO KREĆE U VRTIĆ? ŽELIŠ DA SE PRIPREMIŠ ZA PRVO ODVAJANJE I PERIOD ADAPTACIJE? SADA TI JE DOSTUPNO VIDEO PREDAVANJE NA KOJEM ĆEŠ DOBITI IDEJE I SMERNICE KAKO DA SEBI I DETETU OLAKŠAŠ OVAJ PERIOD. SVE INFORMACIJE SU OVDE.

KAKO MOZAK OBRAĐUJE INFORMACIJE?

Najjednostavnije objašnjenje je da mozak sve što stiže do nas u toku dana obrađuje dok spavamo, dakle u REM fazi (faza dubokog sna). Međutim, kada je nečega previše, u ovom slučaju dete ima previše novih iskustava, iako mozak „radi punom parom“ nekada ne uspe sve to da obradi. To znači da neku emociju nije uspeo da svede na nivo podnošljivosti (na primer strah), nego je dete i dalje oseća prilično intenzivno, kao telesnu nelagodu. I to može biti dovoljan razlog da se dete noću probudi i počne da plače!

Ono ne ume da kaže roditeljima šta mu je, jer vrlo često ne ume da opiše niti da prepozna emociju, ali je oseća telesno i to ga zapravo uznemirava. Detetu je tada potrebna uteha, razumevanje, fizička bliskost sa roditeljima, zagrljaj. Insistiranje da nastavi da spava, da prestane da plače ili negiranje da „nije ništa strašno“ neće dati rezultate, posebno ne dugoročne.

ŠTA JOŠ MOŽE DA POMOGNE?

Mali rituali pred odlazak u krevet ili na spavanje koji dete opuštaju. Svakako je dobro i da se unapred dete obaveštava koja radnja sledi da bi se izbegao „efekat iznenađenja“, koji bi kod već prenadraženog deteta, mogao da bude uvod u stanje besa.

Na primer – „Kada završimo ovu igru (večeru…) idemo na kupanje. Kada se okupamo idemo u krevet da čitamo (pričamo pričicu). Kada završimo sa pričom poljubimo se za laku noć i spavamo.“ Ovo ćete govoriti kako budete jednu radnju privodili kraju, ne sve odjednom, jer dete ne može da primi toliko informacija.

Takođe, mali ritual može da bude šolja toplog mleka, čaja, neki poseban pozdrav, maženje, bilo šta što se ponavlja pred spavanje i što detetu pruža osećaj sigurnosti.

PRIPREMI SE!

O ostalim promenama koje su očekivane i načinima kako da ih učinite lakšim detetu i vama, saznajte u video predavanju! INFORMACIJE O PRISTUPU SU OVDE.

Za 90 minuta:

1. Saznaćeš koje promene u ponašanju deteta možeš da očekuješ kada dete prvi put kreće u vrtić i zašto

2. Upoznaćeš se sa 5 najčešćih izazovnih situacija koje prate period privikavanja

3. Dobićeš konkretne smernice, ideje kako se što bolje možeš nositi sa njima

Investicija: 1500 dinara za učesnike iz Srbije / 15 eur za učesnike van Srbije.

 

Ukoliko ste iz SRBIJE, potrebno je da uplatite iznos od 1500,00 dinara na sledeći račun:

Parentis DOO, Novi Sad
Broj računa: 340-11013275-51
Uplatilac: Ime i prezime
Svrha uplate: Vaš email (razmak umesto @), broj mobilnog telefona
Poziv na broj: 00004

Pre nego što uplatite novac ili odmah nakon uplate pošaljite tu informaciju na email sanja@sanjaristapopic.rs. U praksi se dešavalo da dođe do greške pri upisu emaila na uplatnici, a ovo je način da budemo sigurni da je sa adresom sve ok. Broj telefona takođe daje mogućnost da stupimo u kontakt ukoliko dođe do nekog zastoja u komunikaciji.

Čim primimo vašu uplatu, dobićete potvrdu i link za registraciju za webinar putem emaila.

Ako živite van Srbije, dodatne informacije o načinu prijave, uplate i učešća su OVDE

Predavanje realizujuSanja Rista Popić, pedagoškinja i Dragana Aleksić, Family coach

 

VIDEO PREDAVANJE: Šta je detetu koje kreće u vrtić potrebno od tebe?

webinar_3_vrtic 4.png

Imaš malo dete? Prvi put polazi u vrtić? Želiš da se što bolje pripremiš za to?

Ovaj webinar je za tebe! 

Nakon onlajn predavanja imaćeš jasnu sliku kako se dete oseća, šta možeš reći, uraditi kako bi proces prilagođavanja bio što lakši za sve vas.

AKO POSLUŠAŠ PAŽLJIVO OVO PREDAVANJE I ISKORISTIŠ SMERNICE KOJE ĆEŠ DOBITI, POLAZAK U VRTIĆ NEĆE BITI VELIKI STRES. PREDAVANJE SADA MOŽEŠ I KUPITI! SVE INFORMACIJE SU OVDE.

MOJE ISKUSTVO

Iako je pre tačno 20 godina moj, tada dvogodišnji sin, krenuo u vrtić, ja se i dalje do detalja sećam ovog iskustva, na žalost ne kao lepog :(. Tada sam mislila da sam sina dobro „pripremila“, a sada znam da JA NISAM BILA SPREMNA na ono što nas čeka.

Mesec dana pred polazak u „školicu“ počela sam da mu pričam o vrtiću, šta će tamo raditi, koja deca iz parkića će biti sa njim u grupi, o igračkama i svemu čega sam se ja sećala iz ovog perioda. On je sve to slušao kao što je slušao i priče koje sam mu čitala, pitao ono što ga je zanimalo, a ja odgovarala…. Kupili smo patofnice, mali ranac za stvari, pričali šta sve može da ponese… Mislila sam da je dovoljno „upoznat“ sa tim šta znači kada se ide u vrtić, da će biti bez mame i tate nekoliko sati, da će tamo isto spavati popodne kao i kod kuće, samo što će biti sa drugom decom…

Al, ne lezi vraže!

Prvog dana je ostao dva sata, bilo je poznate dece iz parkića, i ja sam očekivala da će se igrati kao što to rade svakog dana u parku. Kako sam bila naivna. Kada su prošla ta dva sata dok sam prilazila vrtiću čula sam graju dece i shvatila da su napolju. Među desetinama glasova, vriske, cike, izdvajao se jedan koji je plakao. To je bila ona faza plača koji već dugo traje, ravne je linije i nekako promukao. Bila sam sto posto sigurna da to nije glas mog sina, jer je on tip deteta koje se rado igra sa drugom decom, a da je taj promukli glas njegov to bi značilo da plače baš, baš dugo.

Tražila ga pogledom tamo gde je bilo najviše dece pokušavajući da uočim boje njegove trenerkice. Čak sam očekivala i da neće odmah hteti da krene kući. Toliko sam bila sigurna da sam ga dobro „pripremila“!

Prevarila sam se…

Stajao je na sred dvorišta sam, dok su se druga deca bezbrižno igrala oko njega i plakao toliko da nije ni video da sam došla. Nikakvo objašnjavanje da je bio kratko tu, niti moja pitanja šta se desilo i zašto plače nisu dala rezultat. Bio je neutešan, a ja zatečena.

Narednih nedelja ne znam kome je bilo teže od nas dvoje. Iako je već dugo spavao po celu noć, sada je počeo da se budi i plače. Posle par dana je povratio kada je došao kući, a mi smo pomislili da je „zakačio“ stomačni virus. Postao je mrzovoljan i agresivan. Udarao nas je kada bismo došli po njega. Više ni kinder jaja, koja su mu bake i deke donosili i koja je obožavao zbog igračkica, nije hteo ni da pogleda. Bio je stalno ljut. Svaki dan je bilo sve teže, a ja nisam znala zašto se sve to dešava niti šta da uradim da se to zaustavi. Na sve to sam imala onaj grozan osećaj da sam negde pogrešila kao roditelj.

Pre dvadeset godina informacije na ovu temu mogli ste da „pokupite“ od mame, svekrve, prijateljica, rođaka koje su prošle kroz ovo iskustvo ili iz knjiga koje su, najblaže rečeno, zastarelog sadržaja. Na žalost, ništa od toga nije bilo od neke velike koristi, i sve se svodilo na „mora tako, budi uporna, proći će“. Danas kada su informacije na klik od nas, znam i zašto nam ništa nije pomoglo. Posle par meseci zajedničkog „mučenja“  ispisali smo ga iz vrtića i odložili sve za sledeću godinu.

Volela bih da tada sam znala:

– Na koje sve načine će moj sin REAGOVATI i u kojoj meri će se PROMENITI njegovo ponašanje. Tada ne bih mislila da sam „loš“ roditelj.

– Da je priprema potrebna NAMA roditeljima. Tada bi za nas ovo bio manji šok.

– Kako da mu stvarno POMOGNEM u ovom periodu, a da to nisu samo reči i objašnjenja. Tada bi za njega to bio manji stres.

DANAS JE MNOOOGO LAKŠE NEGO PRE 20 GODINA!

Relevantne informacije podržane istraživanjima i novim saznanjima o emocijama u ranom uzrastu, kao i njihova dostupnost, u velikoj meri čine ceo ovaj proces adaptacije lakšim! I za dete i za roditelje.

OVO PREDAVANJE SADA MOŽEŠ KUPITI! SVE INFORMACIJE SU OVDE.

Za 90 minuta:

1. Saznaćeš koje promene u ponašanju deteta možeš da očekuješ kada dete prvi put kreće u vrtić i zašto

2. Upoznaćeš se sa 5 najčešćih izazovnih situacija koje prate period privikavanja

3. Dobićeš konkretne smernice, ideje kako se što bolje možeš nositi sa njima

Predavanje realizuju: Sanja Rista Popić, pedagoškinja i Dragana Aleksić, Family coach