Budi lepa kao druge devojčice – šta kada EMOTIVNE BLOKADE nastanu iz dobre namere – 2. deo

woman-looking-in-mirror-facebook.jpgIskustva sa „Emotivnog detoksa“ su zaista raznolika, neka su očekivana, neka iznenađujuća i za mene i za klijente.

Neke situacije iz prošlosti, koje sada deluju banalno i nevažno, često su uzrok raznih negativnih uverenja i zaglavljenih emocija, i iako je prošlo puno vremena, osoba može sada da oseća njihov uticaj u bilo kojoj oblasti života. Posebno je zanimljivo kada otkrijemo da su neke blokade nastale kao posledica dobre namere, što samo potvrđuje da je sve u načinu na koji mi nešto doživljavamo. 

Kroz ove primere biće vam jasnije o čemu se radi, a možda ćete uspeti i da otkrijete, povežete i razumete nešto što se i vama dešava.

MORAŠ DA IMAŠ SVOJ DINAR

Klijentkinja je došla zbog situacije u vezi novca, tačnije načina na koji ga raspoređuje i kako ga doživljava. S obzirom da je počela da radi kao veoma mlada i da je oduvek imala svoj novac, a kada je počela da živi sa suprugom nikako nije mogla da bude opštena sa novcem koji je on zarađivao, tj. da uzima njegov novac, niti joj je bilo prihvatljivo da celu svoju platu “stavlja na istu gomilu sa njegovom”.

Situacija je kulminirala kada je trebalo da kupi rođendanski poklon drugarici, ali je zaboravila novčanik u drugoj torbi. Suprug joj je dao karticu, ali osećaj nelagode koji je imala na samu pomisao da plati “njegovim novcem” je bio veći od “sramote” da ode na rođendan bez poklona. Tada je shvatila da zaista ima problem i želela je da sazna koji je razlog za to. Emotivnim detoksom smo otkrile da u njoj postoji duboko podsvesno uverenje – Ne smem da zavisim ni od koga, moram sama da se brinem o sebi.

Čim je osvestila ovo uverenje, setila se da joj je baka, za koju je bila jako vezana, stalno govorila – Ćero, uvek moraš da imaš svoj dinar, nikada nemoj da zavisiš ni od koga. Baka je inače bila domaćica, dok je deda bio taj koji je bio zaposlen. Klijentkinja se seća da su oni imali skladan odnos, da je baka “umela sa novcem”, uvek je znala kako da svega bude u kući, ali i kako da uštedi i kupi nešto omiljenoj unuki. Ona je zapravo “projektovala” svoju situaciju koju je doživljavala kao odnos u kojem materijalno zavisi od druge osobe, na svoju unuku i to iz najbolje namere – da ako ona već zavisi od drugog ne mora i unuka.

Nakon otkrivanja i eliminisanja ovog uverenja, sledeći korak je bio da klijentkinja svesno menja svoje navike u vezi novca, korak po korak. U početku ove promene izazivaju izvesnu nelagodu što je sasvim očekivano, jer je to izlazak iz zone poznatog – nečega na šta smo navikli moramo se svesno odreći. Ali, vremenom te promene postaju sve lakše, posebno kada smo svesni da su nam korisne.

„Emotivni detoks“ je moj autorski program kojim se efikasno otkrivaju i eliminišu blokirane emocije, negativna uverenja i nekorisni obrasci ponašanja. Više o metodi pročitajte OVDE i OVDE.

SVI GLEDAJU U TEBE

“Stalno imam osećaj da me ljudi gledaju, procenjuju, da pričaju o meni… To me strašno ljuti, i onda ja gledam drsko u njih sve dok ne skrenu pogled. Prijatelji mi govore da sam stalno namrštena, a najbolja drugarica mi je rekla – Pa, ne vrti se sve oko tebe da baš svi u tebe gledaju!” Razlog za dolazak na Emotivni detoks bila je reakcija klijentkinje kolege – Šta je, šta me svi gledate! – Problem je što niko nije zaista nju gledao, a to je shvatila tek kada su svi stvarno pogledali u nju nakon ove reakcije.

Uz pomoć Emotivnog detoksa, otkrile smo gde je koren ovog problema. Naime, njena kosa je prirodno kovrdžava, gusta i neukrotiva i kada je bila dete njenoj majci je delovala neuredno ukoliko nije očešljana. Tako ju je majka svakodnevno predano češljala sa željom da bude uredna i lepa “kao i druge devojčice”, a kada bi se požalila da je čupa, govorila joj je – Istrpi malo, bolje nego da te svi gledaju tako čupavu.

I pored toga što bi je mama očešljala i ukrotila kosu, ona je uvek imala osećaj da je deca gledaju i da pričaju o njenoj kosi, da joj se podsmevaju (tek nakon rada shvatila je da je ovo bio samo njen doživljaj, a ne istina).

Iskreno je mrzela ovo češljanje, ali čak i kada je odrasla nastavila je sa tim, sve do pre par godina kada je rešila da pusti kosu da bude takva kakva je. Upravo ovo je bio okidač koji je probudio duboko uverenje i osećaj koji je imala kao dete dok ju je mama češljala – Ja nisam dovoljno dobra, ja nisam prihvaćena takva kakva sam. Najveći paradoks je što je sada zaista bila takva kakva jeste, ali duboko uverenje ju je sabotiralo da se u tome oseća dobro!

Nakon eliminisanja negativnog uverenja i osećaja koji ga je pratio, više nije poglede drugih doživljavala lično.

AKO SE PREPOZNAJETE U OVIM ILI SLIČNIM SITUACIJAMA, ZAKAŽITE LIČNI SUSRET I PRIVATNU SESIJU „EMOTIVNOG DETOKSA“ U BEOGRADU ILI NOVOM SADU.  PRIJAVE NA DRAGANA.FAMILYCOACH@GMAIL.COM.

DOĐI DA TE SLIKAM

Problem javnog nastupa je česta tema na Emotivnom detoksu. Prate ga osećaj nelagode,  stida, unutrašnji nemir, ali i strah do nivoa paničnog napada. Kada osoba zna da treba da održi neki javni govor i oseća da joj to stvara problem, važno je da se javi bar nekoliko nedelja ranije kako bi se odradio ceo proces otkrivanja i otklanjanja uzroka koji stvaraju neku nelagodu.

Sećam se klijenta, veoma uspešnog u poslu, koji se prvi put susreo sa blokadom kada je pred svojim timom trebalo da održi govor za kraj godine. I njega je iznenadio osećaj koji mu se javio, a s obzirom da mu je posao takav da ga tek čekaju javni nastupi, želeo je da reši ovaj problem.

U toku Emotivnog detoksa otkrili smo da je jedan događaj iz vrtića stvorio emotivnu blokadu u kojoj su bili „zaglavljeni“ stid i strah. Klijent se setio da je na jednoj priredbi bio u poslednjem redu, a da su ga roditelji uporno zvali da stane u prvi red da bi ga slikali. U njemu se stvorila unutrašnja borba – da li da ostane tu gde mu je vaspitačica rekla ili da posluša roditelje. Na kraju je ipak stao u prvi red, ali ga je cela situacija zbunila i zaboravio je svoj deo pesmice. Setio se osećaja straha od reakcije vaspitačice, ali i stida jer su svi gledali u njega i čekali da recituje.

Ova slika iz prošlosti je vrlo slična slici sa sastanka – svi gledaju u njega i iščekuju da nešto kaže – što je bilo dovoljno da se pokrene isti osećaj nelagode. Nakon eliminisanja ovih prvih blokada, pronašli smo još par sličnih situacija iz škole koje su imale istu „podlogu“ – strah i stid – šta je bilo dovoljno da se stvori obrazac reagovanja u svakoj sledećoj situaciji koja podseća na ove.

Nekada je zaista neverovatno da događaj poput ovog sa slikanjem deteta na priredbi može da napravi probleme u životu, ali kao što uvek naglasim kada je u pitanju ova tema – mi ne donosimo odluku šta će biti naša podsvesna blokada, to se jednostavno desi pod uticajem raznih okolnosti i naših trenutnih emotivnih i mentalnih kapaciteta. Ne možemo svesno da sprečimo da se neka emocija ili uverenje javi, niti da utičemo da li će nam to postati blokada koja će nas sabotirati u životu.

………………………………………………………

Cilj moje posebno kreirane koučing metode Emotivni detoks je, pre svega, OTKRIVANJE ovih unutrašnjih blokada – emocija, uverenja ili obrazaca ponašanja, – i njihovo ELIMINISANJE. Kada se otklone blokade, tada osoba pored olakšanja koje oseća, zaista može da menja svoje ponašanje jer ono više nije uslovljeno jakim podsvesnim procesima koji su to ponašanje izazivali.

Više o emotivnim saboterima sam pisala OVDE, o vezi između detinjstva i roditeljstva OVDE, a o drugim iskustvima klijenata OVDE. Prvi deo o emotivnim blokadama koje nastaju iz dobre namere pročitajte OVDE.

Dragana Aleksić, Family coach

Advertisements

Pitanja za PODIZANJE MOTIVACIJE kod RODITELJA (posebno kada je iza vas težak dan)

hiker-1984421_1280
Ova dva pitanja će vam pomoći da ZADRŽITE RODITELJSKI KOMPAS u rukama 🙂

Kada radim sa roditeljima, bilo individualno bilo u grupi, primetila sam da je svima zajednička jedna stvar – uvek svi pričaju o tome gde su pogrešili ili gde misle da greše, a niko ne kaže šta radi dobro.

Kao i u svim drugim oblastima života, tako se i u roditeljstvu susrećemo sa izazovima, problemima, greškama, ali to ne znači da sve radimo pogrešno.

Naprotiv!

Veći deo toga radimo odlično!

Problem je što smo navikli da pažnju usmeravamo na ono čime nismo zadovoljni, ma koliko to malo bilo, ali nismo stekli naviku da sebe pohvalimo čak ni kada uradimo nešto krupno.

Kada vidimo samo greške, lako ulazimo u začarani krug prebacivanja sebi, osećaja krivice, tuge, možda se ljutimo na sebe, „svađamo“ se sa sobom u mislima… Sve u svemu, osećamo se loše.

Uloga roditelja jeste zahtevna, nekada i naporna, i svakako nosi mnogo odgovornosti. Ali, ona je pre svega nešto što nam obogaćuje život i donosi ljubav i radost. I baš zato fokus treba što češće da stavljamo na te lepe stvari, i da ne gubimo previše energije na one kojima nismo zadovoljni.

E, sad ide pitanje od milion dolara!

Kako to da (u)radim? Kako da promenim fokus, kada nekada na kraju dana više ne znam za sebe?

Pomoću ova dva pitanja:

1. ŠTA SVE RADIM DOBRO?

Koliko puta ste sebi nabrojali šta ste sve kao roditelj naučili, uspeli, prebrodili, uradili? Koliko često sebe pohvalite? Koliko puta se uveče preslišate, prevrtite film u glavi i kažete sebi „Bravo!“ za sve što ste uradili tog dana, iako je bilo teško i ni sami ne znate kako vam je to pošlo za rukom?

U toku dana imamo mnogo rutinskih radnji sa decom i oko njih, pa se nekako podrazumeva da sve to obavljamo i naravno usput ih i vaspitavamo. A ono što se podrazumeva, uzimamo zdravo za gotovo.

Ali, to uopšte nisu male stvari, naprotiv!

To su sve veoma važne stvari koje našoj deci čine detinjstvo, a nama roditeljstvo. Kada ovako sagledamo naš dan videćemo da je stvarno bilo mnogo više onih dobrih stvari, i na mnoge od njih možemo da budemo ponosni. E, pa za sve te dobre se pohvalite!

Zašto je dobro da vam ovo pređe u naviku?

Zato što kada nabrojite svoje male i velike svakodnevne uspehe imate osećaj postignuća, iz tog osećaja se stvara motivacija, a to je odlična polazna tačka za pitanje broj 2.

2. ŠTA ŽELIM DA RADIM BOLJE?

Ovde su one druge stvari, one kojima nismo zadovoljni, koje grickaju našu savest – dakle naše greške. Prva stvar koju napomenem roditeljima kada su greške u pitanju je – da su one najbolji poligon za učenje!

Kada smo svesni da smo negde pogrešili to nam daje veliku šansu da sledeći put nešto uradimo drugačije, bolje.

Dakle, kada sebi postavite ovo pitanje vi pomerate fokus sa greške na traženje rešenja. Jer, sve dok razmišljate o greškama vi ste zakucani u mestu, nepotrebno mučite sebe, trošite energiju. Ali, kada razmišljate o rešenju, već nazirete svetlo na kraju tunela 🙂

I za kraj, stvorite naviku da sebi postavljate ova dva pitanja svakog dana. I naučite da pohvalite sebe. Vi ste roditelj i svakodnevno brinete o svom detetu na najbolji mogući način – budite ponosni na sebe što savesno i odgovorno odgajate jednog malog čoveka.

Jačajte osećaj postignuća, motivacije i tragajte za rešenjima – to je vaš dragoceni kompas koji će vas (po)držati na roditeljskom putu!

Dragana Aleksić, Family coach

AKO VAM JE POTREBNA PODRŠKA U RODITELJSTVU, USPOSTAVLJANJU EFIKASNE KOMUNIKACIJE SA DETETOM, RAZUMEVANJU RAZVOJNIH FAZA, ZAKAŽITE INDIVIDUALNU KONSULTACIJU NA 069 11 92 851. ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDE.

Slon ili meda? (šta kada EMOTIVNE BLOKADE nastanu iz dobre namere)

slon i meda.jpg

Kada je Emotivni detoks u pitanju, zanimljivo je da su neke podsvesne blokade koje sam pronašla kod ljudi sa kojima sam radila, nastale iz dobre namere osoba iz bliskog okruženja.

Ovo samo potvrđuje ono što često napominjem kada radim ovu metodu – sve je u načinu na koji mi nešto doživimo u zavisnosti od našeg trenutnog emotivnog stanja, zrelosti, mentalnih kapaciteta i prethodnih iskustava.

Što smo bili mlađi u trenutku kada smo prolazili kroz neki izazov, to su veće šanse da se stvorio emotivni čep. Što nam se neka situacija više puta ponavljala to je veća mogućnost da se stvori nekoristan obrazac ponašanja, a što su upečatljivije (i verbalne i neverbalne) poruke bile od osoba iz najbližeg okruženja to je pretpostavka da se stvorilo duboko podsvesno negativno uverenje – veća.

Kroz ove primere biće vam jasnije o čemu se radi, a možda ćete uspeti i da otkrijete, povežete i razumete nešto što se i vama dešava.

SLON ILI MEDA?

„Previše vremena gubim na dvoumljenje, i to oko najbanalnijih stvari. Da li da kupim ovaj ili onaj hleb, šta da spremam danas za ručak, a o kupovini garderobe da ne pričam! U pitanju su desetine minuta, a nekada i sati. Nekada se potpuno zablokiram kada treba da odlučim nešto tako jednostavno. Postajem očajna i plašim se da to ne počne da mi se dešava na poslu. Tamo ljudi od mene očekuju da budem brza i efikasna.“

Emotivnim detoksom sam otkrila da se iza ovog ponašanja nalazi preveliki osećaj odgovornosti, potreba za kontrolom i strah od greške. Kroz dalji proces klijentkinja se setila situacije iz svog detinjstva – kada je imala četiri godine mama je kupila za nju i njenu sestru od ujaka novogodišnje poklone. Dala joj je da izabere igračku koju želi – plišanog slona ili medu, a drugu će upakovati i pokloniti sestri. Napomenula joj je da kada izabere, nema predomišljanja.

Iako je mamina namera bila dobra – dala joj je da bira, za četvorogodišnju devojčicu je ta odluka bila teška, jer se plašila da će se, kada izabere jednu igračku, predomisliti, ali tada će već biti kasno da traži drugu. Klijentkinja se tokom procesa živo sećala ovog događaja, čak je u detalje opisala obe igračke, kao i da se mnogo mučila da donese „pravu odluku“, tačnije – da slučajno ne pogreši.

Ovaj događaj je vremenom zaboravila, a osećaj koji ga je pratio je postao emotivna blokada u njenoj podsvesti. Kada se pojavio okidač (veliki stres na poslu), pokrenula su se „emotivna sećanja“, koja su je zapravo ponovo dovodila u situaciju da bira i da „pazi da ne pogreši“.  I svaki put kada se suočila sa mogućnošću izbora i donošenjem odluke, osećala se kao da opet ima četiri godine.

AKO SE PREPOZNAJETE U OVIM ILI SLIČNIM SITUACIJAMA, ZAKAŽITE LIČNI SUSRET I PRIVATNU SESIJU „EMOTIVNOG DETOKSA“ U BEOGRADU ILI NOVOM SADU.  PRIJAVE NA DRAGANA.FAMILYCOACH@GMAIL.COM.

VIŠE INFORMACIJA O EMOTIVNOM DETOKSU PROČITAJTE OVDE.

SKUPLJAČ ZNANJA

„Iako sam završio arhitekturu pre sedam godina, ja i dalje nešto učim, stalno tražim neke nove stvari da se još više usavršim, istražujem svaki novi program, ali nigde ne radim.

Moje kolege uveliko rade, imaju velike projekte iza sebe, a ja čitam i upijam sve novo što se pojavi, ili gledam klipove na youtube. Satima mogu da pričam o tome, ali nemam utisak da sam spreman da sve to i primenim, jer uvek ima nešto novo, a meni kao da nikad nije dovoljno. Sad mi je već jasno da iako imam više formalnog znanja od mojih kolega, to u poslovnom svetu nema vrednost kao njihovo iskustvo…“

Blokada kod ovog klijenta je nastala u osnovnoj školi i to kao posledica „ležernosti“ njegovih roditelja za njegovo učenje i uspeh. Posle je to preformulisao da ga, za razliku od njegovih drugova, roditelji nisu „gnjavili“ i pritiskali da uči (on je to doživeo kao da nikada nisu imali nikakva očekivanja od njega), već su bili vrlo opušteni.

Ono što smo otkrili kod njega je uverenje –  Ja sam glup – što je veliki paradoks za osobu sa visokim obrazovanjem. Međutim, mi ne donosimo odluku koje podsvesno negativno uverenje će se kod nas kreirati na osnovu toga kako doživljavamo poruke iz okruženja.

Njegovo sećanje na ovaj period je osećanje da roditelji ne brinu o njemu, jer im je svejedno kakve ocene i uspeh ima, i zbog toga se uvek osećao manje vrednim od svojih drugova. Upravo ovo uverenje ga je „teralo“ da se stalno usavršava (da uči i da bude bolji), ali to nikada nije bilo dovoljno da pređe na sledeći korak, a to je konkretna akcija, tj. posao.

Kada je sa roditeljima podelio iskustvo sa „Emotivnog detoksa“, oni su bili vrlo iznenađeni i rekli da nisu želeli da budu strogi roditelji kao što su bili njihovi, već da mu daju slobodu i da im je bilo najvažnije da je on srećan.

Sve je u načinu na koji mi nešto doživimo u zavisnosti od našeg trenutnog emotivnog stanja, zrelosti, mentalnih kapaciteta i prethodnih iskustava.

VIKENDI – OKIDAČI

„Jedva čekam vikend da uživam sa porodicom, da se opustim sa decom i mužem, ali kako se probudim u subotu tako osetim tenziju – prvo u stomaku, a onda postajem nervozna i na kraju me zaboli glava. U početku sam se trudila da sve to ignorišem, da se smejem iako mi celo telo treperi od nelagode, međutim ne mogu da sakrijem od dece kako se osećam, jer me saleću pitanjima – Mama, šta ti je, što si ljuta? – Jednostavno osećaju da nešto nije u redu…“

U toku rada sa ovom klijentkinjom pronašla sam emotivnu blokadu iz druge godine života, u vezi sa babom i dedom. Iz iskustva znam da su šanse da se klijent seti nečeg konkretnog iz tako ranog detinjstva male, ali uvek pitam da li zna da li je bio možda neki veliki događaj tada.

– Nije bilo ništa veliko, nego su me roditelji od druge godine svakog vikenda ostavljali kod babe i dede, jer su oni tada radili dodatni posao, bile su one devedesete kada su se svi snalazili kako su znali.

Meni kao kouču je ova informacija bila sasvim dovoljna da znam da je ovoj mladoj mami svaki vikend postao „podsetnik“ (okidač) na ono što je kao dvogodišnjakinja proživljavala iz nedelje u nedelju – nedostajanje roditelja, uznemirenost, strah, osećaj odbačenosti, nesigurnost. Jasno je da i iza ove situacije stoji dobra namera roditelja koji su svoje dete ostavljali osobama u koje su imali poverenje i išli da zarade da svima bude bolje.

DRUGI DEO O EMOTIVNIM BLOKADAMA KOJE SU NASTALE IZ DOBRE NAMERE PROČITAJTE OVDE.

…………………………………..

Iz ovih primera, jasno je da mi racionalnim razmišljanjem ne možemo da rešimo ono što je na emotivnom nivou, odnosno ne možemo svesno da sprečimo da se neka emocija ili uverenje javi, kao ni da utičemo da li će nam to postati blokada koja će uticati na naš život ili neke njegove segmente.

Cilj moje posebno kreirane koučing metode Emotivni detoks je, pre svega, OTKRIVANJE ovih unutrašnjih blokada – emocija, uverenja ili obrazaca ponašanja, – i njihovo ELIMINISANJE. Kada se otklone blokade, tada osoba pored olakšanja koje oseća, zaista može da menja svoje ponašanje jer ono više nije uslovljeno jakim podsvesnim procesima koji su to ponašanje izazivali.

Više o metodi Emotivni detoks sam pisala OVDE, o emotivnim saboterima sam pisala OVDE, o vezi između detinjstva i roditeljstva OVDE, a o drugim iskustvima klijenata OVDE.

Dragana Aleksić, family coach

Kako PRIVUĆI NOVAC, posao, uspeh (i OTKLONITI PREPREKE koje nam stoje na tom putu)

pexels-photo-259193

Zašto neki ljudi bez obzira koliko rade ne uspevaju da zarade dovoljno novca?

Zašto neko bira/dobija samo poslove koji su malo plaćeni?

Zašto neko misli da mora mnogo da se muči za malo para?

Zašto se kod nekog javlja osećaj nelagode u telu kada se priča o parama?

Poslednjih nedelja, radeći Emotivni detoks, kod nekoliko klijenata pojavila se baš tema novca, zarade, posla, uspeha. Kod svih njih pronašla sam negativna uverenja (ali i emocije) koja su im stvorila blokade. Neki su čak i znali šta ih blokira, neko se iznenadio onim što smo pronašli, ali za sve je zajedničko da bili mi svesni blokada ili ne, one i te kako utiču na nas, naš život i njegov kvalitet. 

Zato je korisno da znamo zašto nastaju negativna uverenja u vezi sa novcem, i što je još važnije – kako ih se osloboditi?

ŠTA SU UVERENJA I KAKO NASTAJU?

Uverenja su zapravo misli u koje smo, iz nekog razloga, „poverovali“. Mogu biti pozitivna i negativna i uticati na bilo koju životnu oblast – posao, porodicu, ljubav, roditeljstvo…

Kada pričamo o onim koja nam prave ograničenja i blokade, dakle o negativnim, ona su nastala kao posledica nečega što smo lično iskusili – neko razočarenje, neuspeh… ili smo ih dobijali kao poruke od osoba koje su nam važne – uglavnom od roditelja (i to najčešće u detinjstvu), kao i od ljudi koji su za nas autoritet.

Nekada su te poruke direktne i verbalne (kritika, prebacivanje, ironija, uvrede…), a nekada su neverbalne, neizgovorene (izraz lica, uzdah, pogled, ćutanje, ignorisanje, govor tela…), koje smo mi primetili i protumačili na neki svoj način, dali toj poruci značaj i prihvatili je kao svoju istinu.

Nekada uverenja nastaju i kao kombinacija ličnog iskustva i tuđih poruka, mogu biti iz perioda detinjstva, kao i nedavno kreirana.

Bez obzira kada i kako su nastala, negativna uverenja predstavljaju jake unutrašnje kočnice i lična ograničenja.

KOJA SVE UVERENJA MOGU DA BUDU POVEZANA SA NOVCEM?

Uverenja su povezana sa našim samopouzdanjem, sa tim da li nešto verujemo da možemo ili ne možemo da uradimo, postignemo. Takođe, mogu biti povezana i sa osećajem lične vrednosti, a sve zavisi od toga kakve su poruke bile, od koga smo ih dobili, kada su nastala, da li su povezana sa nekom emocijom, da li su deo našeg ličnog iskustva… Samim tim spektar je veoma raznovrstan i slojevit.

Najčešća uverenja u vezi sa novcem su – Nisam dovoljno dobra. Ne zaslužujem da imam puno novca. Ja ne mogu da budem bogata. Danas je nemoguće zaraditi puno para. Meni je suđeno da se mučim za svaki dinar! Ja ne vredim. Ja ne mogu biti uspešna. Drugi su bolji od mene. Ja ništa ne radim kako treba. Drugi zaslužuju više od mene. Ja ne zaslužujem poverenje. Život mora biti težak. Ništa se ne može lako dobiti. Novac je proklet! Ne možeš biti bogat i srećan. Veliki novac donosi samo brigu i probleme…

Već iz ovako pobrojanih uverenja, iskusan kouč može prepoznati šta je osoba dobijala kao direktne verbalne poruke, a koja uverenja su nastala iz ličnog iskustva.

Najzanimljivija stvar sa uverenjima je što, bilo da su ona pozitivna bilo da su negativna, mi ih svojim ponašanjem potvrđujemo. To je ujedno i najveći paradoks kada je ova tema u pitanju, jer sami sebe sabotiramo tako što „živimo“ ono u šta smo poverovali, čak i kada nam je to nekorisno!

Na primer, za osobu koja je kao dete gledala kako se mama i tata muče za svaki dinar, ili ako je ostala uskraćena za pažnju roditelja jer su oni non-stop radili, ili je gledala kako se mama i tata svađaju kada nije bilo novca u kući – uverenje vezano za novac/rad/posao može biti da je on izvor tuge i bola. Pa zašto bi ta osoba sebe izlagala bolu na koji je novac „podsvesno podseća“? Ta osoba će potpuno nesvesno pronalaziti razne načine da sebe sabotira i da nema novac, iako ga svesno želi.

IPAK, SVI SMO MI MANJE-VIŠE DOBIJALI SLIČNE PORUKE U DETINJSTVU, PA ZAŠTO ONDA NEMAMO SVI ISTA UVERENJA?

Mi ne biramo niti donosimo odluku koja uverenja će se usaditi u naš podsvesni deo ličnosti, jer to zavisi od brojnih faktora – uzrasta, trenutnog emotivnog stanja, same situacije i učesnika u njoj… Zanimljivo je da braća i sestre iz iste porodice nose potpuno različita uverenja, tako da i tip ličnosti, kao i lična iskustva znatno utiču na to šta će nam se „zakačiti“ i kako će uticati na nas.

Takođe, nije svejedno da li smo neko uverenje „pokupili“ u detinjstvu ili kao odrasla osoba, jer kao odrasli imamo više mentalnih i emotivnih kapaciteta, kao i brojna iskustva koja će to uverenje „ublažiti“.

KAKO DA ZNAM DA LI NOSIM NEKO BLOKIRAJUĆE UVERENJE?

Mi često nismo svesni koja nas to uverenja ograničavaju, ali ukoliko nam se i pored truda koji ulažemo, neke stvari stalno ponavljaju to je već dobar razlog da posumnjamo da imamo neku blokadu.

Negativno uverenje (jedno ili više njih) sigurno je prepreka:

  • ako vam se stalno dešava da imate posao koji je slabo plaćen iako imate preduslove za veću zaradu,
  • ako dobijate otkaz(e) dok druge kolege uspevaju da zadrže posao bez problema,
  • ako na pomisao da promenite posao ili da tražite povišicu imate fizičku nelagodu (knedlu u grlu, lupanje srca, „preseče“ vas u stomaku…),
  • ako je vaš subjektivni doživljaj da je poslovno okruženje „neprijateljski raspoloženo“ prema vama,
  • ako često ili stalno doživljavate odbijanja na razgovorima za posao,
  • ako stalno odugovlačite sa započinjanjem i završavanjem obaveza, ili sa donošenjem odluka iako znate kakve posledice mogu da budu,
  • ako teško ili nikako ne prihvatate promene čak iako znate da ćete imati korist od njih,
  • ako druge doživljavate da sa lakoćom zarađuju dok se vi mučite…

U praksi se susrećem i sa ljudima koji su prošli brojne treninge u okviru kompanija (ili samostalno), ne bi li povećali svoju produktivnost i ovladali raznim veštinama, međutim i dalje su na istim rezultatima kao i pre.

Zašto se ovo dešava?

Zato što se sa tim uverenjima, ukoliko ih dugo nosimo, mi toliko saživimo da vremenom zaista poverujemo da smo mi takvi – nesposobni, neprilagodljivi, neuspešni – i preuzmemo ih kao naš identitet. Ako neko ima uverenje – Ja ne zaslužujem da imam puno novca – onda to i emituje. To zapravo znači da mi kroz govor tela, izraz lica, glas i način na koji govorimo, a posebno kroz energiju, šaljemo nedvosmislenu poruku onoga u šta verujemo.

S obzirom da kroz neverbalnu komunikaciju šaljemo mnogo više poruka nego kroz ono izrečeno, nas ljudi praktično procene već na prvi pogled. I zato neko doživi da ga pet puta uzastopno odbiju na svakom razgovoru za posao – Ako on ne veruje u sebe, kako ja da verujem u njega da će biti dobar za moju firmu?

Takođe, ako se neko bavi prodajom, a ne veruje u ono što prodaje ili misli da ljudi nemaju para da kupe taj proizvod, upravo to će i emitovati i očekivano imati loš rezultat. Jasno je da nije dovoljno samo proći edukacije za povećanje prodaje, nego treba razrešiti i ove dubinske, podsvesne teme.

KAKO SE OVE BLOKADE OTKRIVAJU I RAZBIJAJU?

Dobra stvar sa uverenjima je da se ona mogu menjati, a prvi korak ka tome je prepoznavanje da postoji obrazac neuspeha koji se ponavlja.

KROZ MOJ POSEBAN KOUČING PROGRAM „EMOTIVNI DETOKS“ PRECIZNO SE OTKRIVA UVERENJE KOJE JE BLOKIRAJUĆE ZA ODREĐENI ASPEKT ŽIVOTA, U OVOM SLUČAJU ZA NOVAC (I SVE ŠTO IDE UZ NJEGA), KAO I KADA JE NASTALO, DA LI IMA VEZE SA NEKIM DOGAĐAJEM ILI OSOBOM, A ZATIM SE TO UVERENJE PROCESUIRA I ELIMINIŠE.

AKO SE PREPOZNAJETE U OVIM ILI SLIČNIM SITUACIJAMA, ZAKAŽITE LIČNI SUSRET I PRIVATNU SESIJU „EMOTIVNOG DETOKSA“ U BEOGRADU ILI NOVOM SADU.  INFORMACIJE I PRIJAVE NA DRAGANA.FAMILYCOACH@GMAIL.COM.

Često se na ova uverenja „zakače“ i negativne emocije i stanja (strah, stid, bes, mržnja, ali i tuga, krivica, bespomoćnost, griža savesti…), što dodatno utiče da se sa uverenjem „saživimo“.

S obzirom da su obrasci ponašanja nastali kao posledica tog uverenja, neophodno je napraviti i novu strategiju i željeni cilj i sada, kada više nema blokirajućeg uverenja, stvarati novo korisno ponašanje. Dakle, nije dovoljno  da se osoba samo oslobodi svoje blokade, već je potrebno da nauči da funkcioniše bez nje i da svesno pravi promenu u dotadašnjim navikama.

Najjednostavniji odgovor na pitanje „Kako privući novac, posao i uspeh“ je – eliminisanjem blokada koje nam stoje na putu. Kada nema onoga što nas koči i sputava, tada se možemo kretati ka željenom cilju.

ZA KOGA OVA METODA NIJE?

Iako je veoma efikasan, Emotivni detoks nije „čarobni štapić“ koji će „odneti“ sve probleme, pa samim tim nije za osobe koje očekuju gotova rešenja od kouča. Ova vrsta rada je za osobe koje su spremne da se aktivno uključe u proces, koje preduzimaju odgovornost za sebe i svoje odluke, koje realizuju  dogovorene akcione korake… Emotivni detoks je prevashodno namenjen osobama koje žele promenu, lični rast i razvoj i žele da se aktivno bave sobom, sarađuju sa koučem oko strategija za željene promene i primenjuju predložene tehnike.

Kako blokada u vezi novca može nastati i iz dobre namere, pisala sam OVDE.

Više o podsvesnim blokadama, pisala sam OVDE. 

Više o metodi Emotivni detoks pročitajte OVDE.

ISKUSTVA KLIJENATA KOJI SU PROŠLI KROZ INDIVIDUALNI RAD I EMOTIVNI DETOKS MOŽETE PROČITATI OVDE.

Dragana Aleksić, family coach