STRAH OD LETENJA – zašto se javlja i kako ga pobediti?

flying-people-sitting-public-transportationLeto uveliko traje i svi su u planovima gde će provesti odmor. Ali, ima i onih kojima se  ne mili ni da prelistaju kataloge agencija, pa čak ni da maštaju o plažama…

Razlog je strah od letenja, koji je nekada jači i od želje za egzotičnom dalekom destinacijom.

 

OK, možda strah od aviona osećate samo jednom, dvaput godišnje, pa se nekako izborite sa njim, ali šta ako je vaš posao takav da često morate da putujete? Kako se onda izboriti sa ovom neprijatnom emocijom i pomoći sebi?

Iako su neka istraživanja pokazala da ljudi, bez nekog konkretnog razloga, počinju da se plaše letenja i to posle godina i godina putovanja avionom, moje iskustvo kao kouča koji se bavi i ovom tematikom, govori da „iza straha“ postoji čitav spektar razloga. I to, od doživljenog neprijatnog iskustva, preko stresa, do blokada, na nivou emocija i uverenja, koje izazivaju pojavu nelagode „iz čista mira“.

Zvuči paradoksalno, ali ljudi se najviše  plaše da će osetiti strah prilikom leta, a najmanje se plaše pada aviona! Njihov strah je da će izgubiti kontrolu nad sobom, imati napad panike i anksioznosti u avionu i zbog toga najčešće odustaju od putovanja.

Na internetu ima zaista mnogo tekstova koji daju razna „uputstva“ kako da se prevaziđe strah od aviona – od toga da se popije tableta za spavanje, do toga da putnik popije koju čašicu alkohola pred let, ili da stavi povez na oči ne bi li „zavarao“ mozak da ne „primeti“ da je u avionu. Međutim, strahovi „borave“ u našem podsvesnom delu ličnosti, pa ovi saveti koji su na nivou racionalnog neće biti od pomoći. Jer, strahovi ostaju u nama čak i kada racionalno razmišljamo o njima, zar ne?

ŠTA KADA JE UZROK STRAHA NEPRIJATNO ISKUSTVO?

Ukoliko je osoba iskusila neku neprijatnost na letu, to je dovoljno da se kreira strah i nelagoda svaki put kada treba da putuje. Neko ovu neprijatnost jednostavno zaboravi, ne pridaje joj veliki značaj, neko se sa njom nosi tako što je ignoriše, potiskuje, a kod nekoga se odmah razvije intenzivan strah. Strah je u stvari ičekivanje da se desi nešto loše, a razmišljanje o tome dodatno pojačava osećaj nelagode.

Činjenica je da mi ne možemo da predvidimo događaje niti da utičemo na njih, oni će biti onakvi kakvi će biti, plašili se mi ili ne. Ipak, ovo su razmišljanja koja kreću iz racionalnog dela mozga, a strah je osećanje, dakle kreće iz emocionalnog dela. Zašto je ovo važno? Pa, zato što mi našim raciom ne možemo uticati na emocije, pa tako ni na strah. Poznato vam je ono kad se „hrabrite“ rečima da to nije ništa, neće se desiti, nije strašno, ali osećaj je i dalje tu. Znači, treba nam nešto drugo što će otkloniti nelagodu…

ŠTA KADA JE STRES UZROK ZA OVAJ STRAH?

Stres često može da bude pokretač nekih stanja. Konstantna fizička iscrpljenost, „nervna prenapregnutost“ (sindrom strune), razdražljivost, burne reakcije, osećaj „davljenja“ u grlu, pritisak u grudima, nagli pad raspoloženja, anskioznost, samo sz deo simptoma koji upozoravaju na sindrom modernog doba – pregorevanje!

Simptomi koji se javljaju zapravo upozoravaju osobu da je došla do svojih granica izdržljivosti i ukoliko ona ne odreaguje promenom, oni će postati još intenzivniji. Šta to znači? Ako je neko osećao malu nelagodu prilikom putovanja avionom, u stresu je prenaglašena emotivna percepcija, pa se tako umesto očekivane nelagode može javiti intenzivan strah. Dakle, stres je u ovom slučaju „pojačao“ emociju.

Takođe, stres menja i način na koji, tako prenapregnuti, doživljavamo neke svakodnevne situacije, pa se odjednom plašimo letenja iako smo proveli sate i sate opušteno putujući avionom. Često se čini da se strah javio iznenada, međutim u ovom slučaju strah je „upozorenje“ iz podsvesti koje osobi „šalje“ poruku da obrati pažnju na svoje zdravlje, tačnije na stres. Svaka promena u ponašanju i doživljaju situacija govori da se sa osobom nešto dešava, i jako je važno da se ovi signali ne zanemare i potiskuju.

ŠTA KADA JE UZROK STRAHA UNUTRAŠNJI SABOTER?

Unutrašnji saboteri su zapravo potisnute, neprepoznate emocije. Mogu nastati u bilo kom periodu života. Najčešće su u pitanju neke situacije koje mi pexels-photo-322819doživimo preintenzivno i koje nam se dese u trenutku kada su nam smanjeni emotivni i mentalni kapaciteti, ili jednostavno nisu dovoljno razvijeni (npr. u ranom detinjstvu), kada smo premoreni, neispavani, kada smo duži vremenski period pod stresom…

Šta se tada u stvari desi? Nama nivo energije, ali i emotivni i mentalni kapaciteti variraju u toku dana, nedelje, meseca… Kada smo danima umorni, a desi nam se nešto što „prelije čašu“, naša reakcija je mnogo burnija nego što se očekuje. Razlog je što je mozak „zatrpan“ svim i svačim. Pored informacija koje dobija u svakom trenuku, on „mora“ da se bavi i našim emotivnim stanjem i u jednom trenutku dolazi do tzv. „baga“, tačnije neka informacija ili emocija jednostavno ostaje neprerađena.

Znate onaj osećaj „kao da ste nešto zaboravili“? I što više razmišljate i pokušavate da se setite, ne uspevate. E, to je „bag“.

A kada su u pitanju emocije u vezi sa nekom konkretnom situacijom, one tako neprerađene skliznu u našu podsvest i tu mogu da ostanu godinama. Ako se pojavi okidač, a to može biti bilo šta što nas „podseti“ da događaj (miris, zvuk, neka pesma, izgled nekog prostora, izgled neke osobe, način na koji priča, gestikulira…), emocija se pokreće i počne da „smeta“, odnosno da utiče na naš život, neke specifične situacije, pa i na pokretanje straha od aviona. Važno je da napomenem, da nekada više ovih blokiranih emocija iz različitih perioda života i vezanih za različite osobe i situacije, mogu biti udružene u ono što osoba doživljava kao strah od letenja.

OK, SVE RAZUMEM, ALI KAKO SE REŠITI OVOG STRAHA?

Jedna od metoda kojom se može otkloniti strah od letenja (ali i mnogi drugi strahovi i stanja), jeste emotivni detoks. Ovo je poseban program koji sam kreirala na osnovu iskustva u grupnom i individualnom radu, gde sam prepoznala određene šablone u ponašanju i reakcijama. U njemu se kombinuju efikasne koučing metode i tehnike za prepoznavanje i otkrivanje prvo uzroka straha, a zatim i njegovog eliminisanja.

Zašto je važno naći pravi uzrok? Jednostavno rečeno, da bismo gađali problem pravo u metu. Nije isto ako je strah nastao kao posledica iskustva (on se tretira kao akutna pojava), ako je nastao zbog stresa ili je godinama nešto potisnuto u osobi. U prvom slučaju osoba ima jasnu sliku razloga, nema nikakvu dilemu zbog čega je počela da se plaši. Kada je u pitanju strah koji je izazvan stresom u tom slučaju se uvek prvo bavimo eliminisanjem stresa, vraćanjem u balans, pa se tek onda možemo baviti onim što je njegova posledica – strah od letenja.

U poslednjem slučaju, stvar je kompleksnija, jer ako je nešto bilo u nama potisnuto godinama, može se očekivati da se na tu jednu zaglavljenu emociju „zakačilo“ još nekoliko drugih i da nas ometaju tako udružene i ojačane. Takođe, na zaglavljene, neprocesirane emocije često se „zakače“ i negativna uverenja koja dodatno pojačavaju subjektivni osećaj straha. Tokom emotivnog detoksa, otkriva se sve što „podržava“ strah, a zatim se procesira.

ŠTA TO ZNAČI, KAKO TO IZGLEDA?

Naknadno procesiranje neke zaglavljene emocije znači da „podsećamo“ naš mozak na nešto što nije odradio tada kada nam se dešavalo (objasnila sam koji razlozi mogu biti), i da to uradi sada. Kako se to postiže? Kroz stimulaciju budne REM faze. Naime, svaki put kada spavamo mi prolazimo kroz REM fazu, tokom koje naš mozak obrađuje sve informacije koje su do njega stigle u toku dana – od toga šta smo videli, čuli, do toga šta smo i na koji način doživeli.

REM faza je naš prirodni čistač i zaštitnik, jer tokom ovog noćnog obrađivanja eliminiše se sve što nam je višak, smanjuje intenzitet doživaja i emocija, i mi se ujutru budimo sa sećanjem na neki događaj, ali nemamo emociju iste jačine u vezi sa tom događajem. Upravo je u tome prednost emotivnog detoksa, jer se primenjuje budna REM faza (dakle, prirodna zaštita), da bi se sve ono što je ostalo zaglavljeno obradilo sa ciljem da više ne bude prepreka, ometač u bilo kojoj životnoj situaciji.

pexels-photoNakon ovog procesa, osoba je oslobođena unutrašnje blokade, a ono što se od nje očekuje za potpunu uspešnost jeste promena navika, prepoznavanje situacija koje su nekada bile sporne i preuzimanje konkretne akcije. To zapravo znači da, sada kada više nema unutrašnjih sabotera, osoba treba da uradi ono čega se do tada plašila kako bi razbila obrazac navike.

Setite se da u pozadini ove teme uglavnom stoji „strah od pojave straha“ i da je neko možda izbegavao putovanje zbog toga. Sada kada je taj strah procesiran i eliminisan, ako osoba i dalje odbija let to znači da je pod uticajem krirane navike, a ne blokirane emocije. Ulazak u avion neće biti praćen nelagodom ili strahom, jer on više „nije u sistemu“.

KAKO JA MOGU DA SE OSLOBODIM STRAHOVA?

Bilo da vas muči ovaj ili neki drugi strah, možete ih se efikasno osloboditi EMOTIVNIM DETOKSOM. Više o metodi pročitajte na ovom OVDE ili nazovite 069 11 92 851 i zakažite individualnu sesiju.

Dragana Aleksić, family coach

Šta u stvari radi FAMILY COACH i kako sam ja to postala?

NEF_1506

Moje opredeljenje da postanem prvi Family coach u regionu leži u činjenici da roditeljima mogu da budem značajna podrška u njihovoj ulozi, posebno danas kada je preveliki pritisak na njima, a tako malo novih pristupa i ideja.

ŠTA JA ZAPRAVO RADIM KAO FAMILY COACH?

Prateći savremene trendove roditeljstva, generacijske promene i razlike, ali i sve veća očekivanja okruženja upravo od porodice, kao sertifikovani kouč kreirala sam svoje programe podrške za roditelje. Moj fokus je rad na porodičnim temama, bilo da su one sad aktuelne u roditeljskom odnosu sa detetom, bilo da jedan ili oba roditelja žele da rade na temama iz njihovog detinjstva koje su mogući uzrok neke trenutne situacije u porodici. Na ovom linku pročitajte više o tome.

Kroz moje posebno kreirane koučing programe, pružam jedinstven vid podrške za postavljanje i postizanje ciljeva, željenu promenu, proces ličnog rasta i razvoja…

EMOTIVNI DETOKS

Ako se neko (roditelj, ali i bilo koja druga osoba), ne oseća usaglašeno sa nekom svojom životnom ulogom, velika je verovatnoća da razlog leži u periodu detinjstva, ali da ga nije svestan. Za ovu vrstu rada kreirala sam autorski koučing program Emotivni detoks koji, pored brojnih uvida, daje i veoma efikasna rešenja. Program sam razvila na osnovu dugogodišnjeg individualnog rada, gde sam uočila specifične obrasce u odnosu sa roditeljima koje svi nosimo iz primarne porodice, a koji često utiču na izgradnju kvalitetnog odnosa sa decom, partnerom, članovima porodice, kao i drugim ljudima iz okruženja. Takođe, ova vrsta rada omogućava roditeljima da ne ponove nekorisne obrasce iz njihovog detinjstva kod svog deteta. Emotivni detoks se radi individualno, a na ovom linku imate više informacija.

KOUČING ZA RODITELJE

Kroz individualni koučing rad pomažem roditeljima da sagledaju neku konkretnu situaciju/problem iz drugog ugla i da to što njima deluje nerešivo, zapravo predstavlja samo njihov trenutni doživljaj. Zatim ulazimo u proces otkrivanja načina za rešavanje problema, tokom kojeg roditelj prepoznaje neke obrasce svog, ali i detetovog ponašanja i uz asistenciju kouča dolazi do brojnih rešenja, i definisanja preciznih koraka koje će preduzeti. Zatim sledi period tokom kojeg ih primenjuje i prati promene u svom odnosu sa detetom. Ako vas zanima ova vrsta rada više informacija pročitajte na ovom linku.

PREDAVANJA ZA RODITELJE

Kroz grupni rad pružam podršku roditeljima (onima koji će to tek postati ili rade sa decom), na tematskim predavanjima iz mog autorskog programa Umetnost komunikacije sa decom. Ova predavanja sa velikim zadovoljstvom radim zajedno sa Sanjom Ristom Popić, pedagoškinjom iz Novog Sada.

KAKO SAM JA POSTALA FAMILY COACH?

Možda je bolje pitanje zašto sam se opredelila baš za oblast porodice. Iskreno, nakon koučing i NLP edukacija, neko vreme sam se dvoumila oko toga kojoj ciljnoj grupi da se okrenem, vagala razloge za i protiv, dok mi jedan moj prijatelj nije postavio jednostavno pitanje: – Gde se ti bolje osećaš? Sa kojom ciljnom grupom bi se osećala kao „riba u vodi“? Kao iz topa sam odgovorila – Pa, sa roditeljima!

A, da bih se osećala kao „riba u vodi“ zapravo je doprinelo moje ogromno iskustvo koje sam stekla tokom 16 godina rada upravo na porodičnim temama, kao deo uredničkog tima u magazinima koji se bave ovom tematikom. Na ovom linku možete pročitati više o edukacijama koje sam ja prošla.

Takođe, moje roditeljsko iskustvo je neprocenjiv i nepresušan resurs.

Dakle, tema roditeljstva mi je bila dovoljno poznata, ali nije to jedini razlog za moje opredeljenje da postanem prvi Family coach u regionu, već činjenica da roditeljima mogu da budem značajna podrška u njihovoj ulozi, posebno danas kada je preveliki pritisak na njima, a tako malo novih pristupa i ideja.

Koučing pristup je fantastičan izbor za porodicu 21. veka, jer je usmeren isključivo na rešenja, motivišući je kako za roditelja tako i za dete i fokusiran na budućnost. I, što je najvažnije, polazna tačka je  – da svi u sebi imamo sve što nam je potrebno da napravimo željenu promenu, pa čak i u roditeljstvu!

A, ŠTA JE KOUČING?

Koučing (Coaching) kao metodologija ima veoma širok spektar primene –  poslovni (business), životni (life), partnerski, wellness, zdravstveni… sa raznim podkategorijama. Koučing kao novo zanimanje daje veoma mnogo mogućnosti da sve ono naučeno na edukaciji primenjujete u određenoj oblasti i za specifičnu ciljnu grupu, bilo da radite individualno ili grupno. Što se više fokusirate na vašu specifičnu ciljnu grupu, to su veće šanse da budete ekspert u toj oblasti. Pored edukacija, važno je da ste spremni i da svakodnevno istražujete sve što ima veze sa vašom ciljnom grupom, da iskustvo stičete kroz kontinuiran rad i da, naravno, i dalje učite.

Svaki kouč tokom edukacije polako stvara sve jasniju sliku gde zapravo želi da usmeri svoje profesionalne snage i u kojoj oblasti će moći da da svoj maksimum, a da naravno u tome uživa. Jer, kada radite nešto što volite onda je to više vaš model života, nego posao u klasičnom smislu.

Za mene je koučing upravo to postao – životno opredeljenje i stil i ovaj model sam uspešno prenela i na svog sina.

Ako želite da saznate više o samoj metodologiji, kao i gde u Srbiji možete da prođete iste ili slične edukacije kao i ja, kliknite na sledeće linkove:

http://erickson.rs/

http://pcm.rs/

http://nlpcentar.com/

 

Da li deca manipulišu i zašto je odgovor NE?

pexels-photo-207653

Kada se za nekog kaže da manipuliše nama, prvo što pomislimo jeste da neko želi da nas prevari.

Na žalost, često se neka dečja ponašanja stavljaju u kontekst manipulacije, a deca „ponesu“ etikete koje su veliki teret.

Manipulacija je ponašanje iza kojeg stoji loša namera, a na sreću deca nemaju loše namere već samo želje i potrebe. Da bismo razumeli zašto deca NE manipulišu i zašto je važno da ih roditelji tako ne posmatraju, treba da znamo šta je za manipulaciju potrebno i šta se u roditeljima dešava na pomisao na ovu radnju.

ZAŠTO (PO)MISLIMO DA JE DETE MANIPULATOR? ODGOVOR JE – POGREŠNO TUMAČIMO PONAŠANJA.

Ako se setimo da deca uče iskustveno, dakle kroz proces pokušaja i rezultata, onda njihova težnja da do nečega dođu može da se stavi u kontekst UČENJA. Šta to praktično znači? Ako im je nešto potrebno, deca će na različite načine pokušavati da dođu do toga, ali to NIJE manipulacija već sticanje ISKUSTVA i traženje REŠENJA.

Ako roditelj uporno odbija da detetu nešto da, a često se to dešava bez ikakvog propratnog objašnjenja, dete će pokušati da dođe do toga na drugi način. Kada roditelj kaže – Ne, ne može! – to nije objašnjenje, već je prepreka za dete koju ono „mora“ da pređe i da nastavi da traži način i rešenja za svoju potrebu.

Iza upornih dečjih pokušaja zapravo najčešće stoje POTREBE (fiziološke i/ili emotivne), i zato je važno da roditelji, posebno u mlađem uzrastu do pet godina, „čitaju između redova“, tačnije da se zapitaju – Šta u stvari dete pokušava da mi kaže?

Na primer, dete insistira da uzme čašu, a roditelj iz straha da je ne polomi i ne povredi se, to ne dozvoljava. Dete je uporno i sve što roditelj „vidi“ je ponašanje koje mu je neprihvatljivo. Ali, ako se zapita šta dete ponašanjem zapravo govori, može mu ponuditi vodu, jer možda je dete samo žedno. Fiziološke potrebe je mnogo lakše „otkriti“ nego emotivne i zato je važno da se roditelji oslobode ideje o dečjoj manipulaciji! Emotivne potrebe se na žalost često „tumače“ kao traženje pažnje, a dete zapravo u kontaktu sa roditeljem traži sigurnost, potvrdu da je voljeno, utehu, mir…

Setite se da mala deca „govore“ ponašanjem, jer još uvek ne vladaju dovoljno rečima da bi mogla da kažu i opišu šta žele, šta im je potrebno i šta osećaju. A, da bismo mogli da „čitamo između redova“, važno je da budemo otvoreni i spremni da ih tumačimo.

KAKO BITI OTVOREN? ODGOVOR JE U POZNAVANJU PROCESA.

PRVO je važno da znamo da manipulacija uopšte nije jednostavna – mora da postoji jasna namera, taktika i strategija kako će osoba doći do nekog cilja. Sve ove, tzv. više funkcije se razvijaju tek nakon pete godine, kada se razvija deo mozga zadužen, između ostalog i za logičko razmišljanje.

Dakle, dete od godinu, dve tri… zapravo nema kapacitete da manipuliše. Njegovo ponašanje je ustvari ispoljavanje potreba i želja u skladu sa kapacitetima koje ima.

E, sad, kad smo rešili da iza ponašanja deteta nema loših namera, sledeći zadatak roditelja je da dete uče i usmeravaju na koji način je OK da izrazi svoje želje. Ovde je ključno i razvijanje komunikacionih veština, i kod roditelja i kod deteta. Na primer, ako dete traži „nešto“, a roditelj ga ne razume (jer dete ne ume da izgovori), onda ga treba usmeriti – Pokaži mi šta želiš.

DRUGA važna stvar je da znamo šta se sa nama roditeljima dešava kada razmišljamo u pravcu da nas dete manipuliše. Sama ideja da neko želi da nas prevari, a posebno rođeno dete, dovodi nas u odbrambenu poziciju.

Tada se dešavaju dve stvari: 1.) ulazimo u negativno stanje (nama ovladaju negativne emocije i razmišljanja). U tom stanju mi se bukvalno isključujemo – zatvaraju se kanali za kreativnost, što za posledicu ima 2.) nerešavanje problema.

Prevedeno na jednostavniji jezik – kada se mi osećamo loše nećemo biti u stanju niti da razumemo dete niti da „čitamo između redova“, pa samim tim ni da usmerimo dete ka željenom ponašanju.

GDE SE KRIJU REŠENJA? ODGOVOR JE – U NAMA.

mother-lie-their-kid

PRVO, ne doživljavajte lično dečja ponašanja, jer rizikujete da uđete u negativno stanje i da sve gledate kroz tamne naočare.

DRUGO, uvek pred sobom imajte jasne roditeljske ciljeve – kakav odnos želite da gradite sa detetom?

Da li želite da imate odnos međusobnog poverenja ili apsolutne kontrole i poslušnosti? Šta će vam doneti dugoročne rezultate?

PROČITAJTE TEKST KAKO NAĆI PRAVI RODITELJSKI MODEL NA OVOM LINKU.

TREĆE – ukažite tom malom čoveku ispred sebe poverenje da on zna šta hoće, samo još uvek to ne ume da izrazi na način koji je vama razumljiv. Vi ste tu da ga učite i usmeravate, a ne da njegove potrebe i želje „popravljate“.

ČETVRTO – radujte se svakom novom detetovom pokušaju i ideji da dođe do rezultata, jer vam to govori da je zdravo, da je spremno da uči i da ima beskrajne sposobnosti.

Dragana Aleksić, family coach

Predavanje: Zašto kazne sputavaju razvoj samodiscipline i čime ih zameniti?

OVO PREDAVANJE JE ZA TEBE:

– Ako želiš da proširuješ svoja ZNANJA o disciplini, motivaciji i procesu učenja kod deteta

– Ako želiš da saznaš koje su sve prednosti kada dete naučiš SAMODISCIPLINI

– Ako su ti potrebne IDEJE čime se kazne mogu zameniti

– Ako ti je potrebna PODRŠKA da istraješ u svom vaspitnom modelu

– Ako još uvek imaš dilemu da li je moguće vaspitati dete BEZ KAZNE

kazne_novo.png

Predavanje je namenjeno svima vama koji imate dete do 7 godina, koji želite da unapredite međusobni odnos, jačate samodisciplinu deteta i kazne zamenite dugoročno boljim rešenjima.

Na predavanju ćete:

  • se podsetiti koji je cilj discipline (šta ona jeste a šta nije), čemu zapravo težimo?
  • saznati zašto kažnjavanje ne daje dobre rezultate u razvoju ličnosti deteta.
  • uvideti koje su najčešće zablude roditelja u vezi sa kaznama i “davanjem lekcije”
  • otkriti koji postupci roditelja pomažu razvoj samodiscipline kod deteta.
  • dobiti smernice i ideje čime kazne možete zameniti, kako može drugačije?

+ BONUS svaki učesnik će dobiti prezentaciju i skriptu kao podsetnik

Mesto i vreme održavanja: od septembra

Predavanje vode:

Sanja Rista Popić, pedagoškinja i Dragana Aleksić Family coach.

Kome je ovo predavanje namenjeno?

Ovaj susret je namenjen svima vama, roditeljima, vaspitačima koji ste svakodnevno u kontaktu sa decom do 7 godina, koji ste ljubitelji  “pozitivne discipline”, koji razumete zašto kazne nisu poželjne u vaspitanju dece ali vam nedostaje dodatna podrška, konkretnije ideje kako možete postupati drugačije.

Za koga ovo predavanje nije?

Ovo predavanje nije za vas ukoliko:

– težite brzim,  gotovim rešenjima

– težite izgradnji  kvalitetnog odnosa sa detetom, bez ličnog angažovanja

– očekujete individualnu konsultaciju na samom predavanju

Postepeno izbacivanje kazne iz repertoara kao metode disciplinovanja deteta iziskuje razvoj samosvesti, preuzimanje lične odgovornosti i ulaganje truda u unapređivanje ličnih komunikacionih veština. Nakon ovog susreta promeniće se ugao posmatranja vaše uloge u razvoju samodiscipline deteta i ako niste spremni da unapređujete svoj pristup, bolje je da ne trošite svoje vreme i novac.

Utisci dosadašnjih učesnika predavanja za roditelje u Novom Sadu i Beogradu:

...”Preokret se desio na samom predavanju, toliko nepoznatih i novih stvari koje ste  tako lepo upakovale, razjasnile i stavile do znanja, uz odlične konkretne primere. A na nama ostaje da vežbamo… (Nataša, Novi Sad)

…”Rekla bih da je sve bilo značajno da se spomene jer iako neke stvari možda podsvesno i znamo, kada se izgovore dobijaju drugačiju težinu i značaj. Značajni su bili primeri rešavanja konfliktnih situacija kao i razbijanje mitova.” (Tamara, Beograd)

…”Kao što rekoh, gradivo mi je uglavnom poznato, ali mi je mnogo značilo da vidim da nisam sama, da postoje majke sa istim “problemima”, u sličnim situacijama, i da ne proživljavam samo ja dečije svađe, bes i brige.” (Anna, Beograd)

Više o tome kako nam je bilo na nekim dosadašnjim susretima. pogledajte ovde, ovde i ovde.

 

Kako postaviti temelje dobrih odnosa između dece?

Predavanje je namenjeno svima vama koji želite da postavite temelje zdravog odnosa između braće i sestara, koji imate teškoća da uspostavite blizak odnos među decom ili vas muče neke dileme u vezi sa ovom temom.

pablo (95)

Na predavanju ćete saznati:

  • Zašto se ponašanje starijeg deteta menja kada se rodi drugo dete
  • Šta zapravo stoji iza ponašanja koje često nazivamo “ljubomora”
  • Kako da prevaziđete najčešće mitove roditelja koji otežavaju uspostavljanje bliskog odnosa između braće i sestara
  • Šta je starijem, a šta mlađem detetu zapravo potrebno od vas
  • Kojim postupcima možete da jačate kapacitet dece za saradnju i mirno rešavanje konflikata

Kome je predavanje namenjeno?

Predavanje je namenjeno prevashodno roditeljima dece uzrasta do 7 godina, ali i svima vama koji imate stariju decu, a zanima vas ova tema.

Utisci dosadašnjih učesnika:

Ovo su samo neki od njih, pristigli nakon predavanja na temu komunikacije, “napada besa”, motivacije, uspostavljanja autoriteta u Novom Sadu i Beogradu.

… ”Ja sam jako srećna i zadovoljna sto sam juče bila sa vama, da evo od jutros prepričavam sve sto sam od vas naučila.  Počela sam već i da primenjujem tehnike u komunikaciji sa decom i nadam se najboljem rezultatu.” (Jasmina, Bijeljina)

… ”Savršeno ukomponovano, logično, zanimljivo. Korisne slike, lake za pamćenje i prisećanje u kriznim situacijama.” (Ivana, Novi Sad)

… ”Iako sam znala neke stvari od ranije, npr. dete ne razume negaciju, mnogo znači proći sa nekim kroz to ponovo sa raznovrsnim primerima.”(Sonja, Beograd)

… ”Najkorisniji su mi bili praktični primeri koji su primenljivi odmah po završetku predavanja.” (Marijana, Beograd)

… ”Danas mogu da primenim stav, sigurnost, strpljenje, doslednost i još mnogo toga:) “(Tijana, Novi Sad)

Više o tome kako nam je bilo na nekim susretima možete pogledati ovde, ovde  i ovde.

Kako naći PRAVI RODITELJSKI MODEL?

155421589_8608a07379_b.jpgU vaspitanju se roditelji često susreću sa krajnostima, kao da postoje samo dve mogućnosti, a ne čitav spektar opcija.

Prilikom izbora ili kreiranja vaspitnog modela, roditelji, između ostalog, treba da uzmu u obzir senzibilitet deteta, ali i svoj lični, kao i stavove, uverenja i ideju o roditeljstvu kao ulozi

Odavno smo se složili da je roditeljska uloga jedna od najodgovornijih, a da je najveći paradoks što nas za nju niko ne priprema unapred. Dodatni teret je i što se ni na decu ni na roditelje ne mogu primenjivati univerzalni modeli vaspitanja, jer se svi mi razlikujemo.

Pa, kako onda biti uspešan u ovoj ulozi?

Ako roditeljstvo (ali i odrastanje) posmatramo kao proces, onda treba da prihvatimo ideju da se ono zapravo stalno menja, unapređuje, da svakim danom nešto novo učimo i da u zavisnosti od rezultata to nastavimo da primenjujemo ili od toga odustajemo i tražimo nešto novo. Ipak, da ne bi ovaj proces postao haotičan i zbunjujuć i za dete i za nas, treba da postoje okviri u kojima ćemo se kretati.

AKO VAM JE POTREBNA PODRŠKA U USAGLAŠAVANJU SA RODITELJSKOM ULOGOM, IMATE OSEĆAJ DA VAS NEŠTO IZNUTRA OMETA, BLOKIRA, UDALJAVA OD IDEJE KAKAV RODITELJ ŽELITE DA BUDETE ILI VAM JE TEŠKO DA SE ODUPIRETE SPOLJAŠNJIM PRITISCIMA, MOŽDA VAM TREBA EMOTIVNI DETOKS. DA SAZNATE VIŠE KLIKNITE OVDE.

PRVI OKVIR JE DA VI SAMI ZNATE KAKAV RODITELJ ŽELITE DA BUDETE, SA ČIM STE ZAPRAVO USAGLAŠENI.

Da li se oslanjate na sebe i svoj unutrašnji osećaj ili vam je važno šta drugi misle? Da li želite da gradite odnos poverenja ili želite da vas dete neprikosnoveno sluša? Unutrašnja usaglašenost vam daje zeleno svetlo da se krećete u željenom pravcu.

Šta to u stvari znači?

Ako ste roditelj koji prati svoje dete i znate njegov senzibilitet, ako znate kako ono reaguje u nekim situacijama i ako tada umete da ga podržite i pomognete mu, vi ste tada usaglašeni sa sobom, ali i sa detetom. Ako biste u toj istoj situaciji postupli drugačije zbog pritiska spolja – tačnije zbog mišljenja i komentara drugih ljudi, vi biste se na kraju osećali loše jer ste uradili suprotno od onog što iznutra osećate da je u redu.

Na žalost ovo se često dešava, bilo da je roditelj blag, bilo da je strog – uvek će se naći neko ko će dati suprotno mišljenje i poljuljati roditeljsku odluku. Razlozi za to su brojni i odolevanje spoljnom pritisku može da bude toliko teško da je roditeljima potrebna podrška u vidu konsultacije, koučinga, ili čak i dubljeg rada – psihoterapije. Ako roditelji prepoznaju da im treba pomoć to je odličan znak da zaista žele da se oslone na svoj roditeljski instinkt i da rade u najboljem interesu deteta.

DRUGI OKVIR JE DA ZAISTA VIDITE KAKVO JE VAŠE DETE I PODRŽITE GA.

15895215_1080958068672930_49772133993429596_n

Ako je stidljivo nemojte ga „gurati“ u prve redove na priredbama ili nekim drugim aktivnostima sa idejom da se istakne i „pobedi“ ovu osobinu.

Ako voli da crta i provodi vreme u tišini, nemojte ga upisivati na timske sportove sa idejom da se socijalizuje.

Ako je pak glasno, voli pažnju, ima jak takmičarski duh nemojte ga ućutkivati, stišavati, umirivati. Ne „lomite“ mu taj duh samo zato što vama (ili još gore, drugima), smeta buka i „napadno“ ponašanje.

Ako mu je važan red i voli unapred da zna gde i šta ćete raditi, nemojte mu ubacivati elemente „iznenađenja“ i promene plana.

Zašto je sve ovo važno?

Detetu je potrebno da ga prihvatite baš takvo kakvo jeste i da ga u tome podržite bez obzira kakvu vi ideju imate da ono treba da bude. To mu daje osećaj sigurnosti. Vi možete i treba da ga usmeravate, a ne da ga menjate. Jer ako ga menjate, to za njega može da znači da nije dovoljno dobro takvo kakvo je. A to nije uverenje sa kojim želimo da dete ide kroz život.

TREĆI OKVIR SU PRAVILA.

Ona treba da budu jasna, a roditelji dosledni u njihovom sprovođenju. Da bi se u tome uspelo nemojte uvoditi 68 različitih pravila, već 5-6. Glavni razlog za to je – ako ih imate previše i sami ćete zaboraviti šta ste sve uveli kao pravilo, samim tim nećete uspeti da budete dosledni i upašćete u zamku „danas važi, sutra ne…“

Pravila treba da su u skladu sa uzrastom deteta, a poštovanje istih ćete osigurati tako što ćete ih se i sami pridržavati. Zapamtite – deca uče posmatranjem i oponašanjem, tako da nije dovoljno da nešto samo kažete već i da to radite.

Dragana Aleksić, family coach

Predavanje za roditelje: Tajne efikasne komunikacije sa decom

img_5904-touch-up„Više puta ponovim detetu zahtev, a ono to ne uradi. Nisam ga dobro vaspitao ili me jednostavno ignoriše.“

Možda vam se ovo desilo jednom ili više puta, ali znajte da ima mnogo razloga zašto deca ne poslušaju iz prvog puta, a to sigurno nije zato što su nevaljala.

Postoje različiti kanali komunikacije i ako naš sagovornik, tj. dete, ima drugačiji kanal od našeg to zapravo znači da mu se mi obraćamo jezikom koji ne razume. Na novom predavanju „Tajne efikasne komunikacije sa decom“, bavimo se upravo razlikama u načinu komuniciranja i njihovom prevazilaženju.

Kako da znam koji kanal je moj, a koji detetov?

Na predavanju ćemo odraditi jednostavan test koji će vam pomoći da prepoznate ove kanale.

I to će biti dovoljno da dete počne da me sluša?

Ima još mnogo faktora koji utiču na međusobno razumevanje. Na predavanju ćemo obraditi one najčešće. Kada ih prepoznate važno je da promenite dosadašnji način komunikacije i počnete da primenjujete nove alate svakodnevno kako bi došlo do željene promene.

To znači da treba da idem detetu niz dlaku!?

Ne. To znači da treba da prestanete da primenjujete model koji vam ne daje rezultat i da počnete sa primenom novih alata.

Vi ćete me znači naučiti kako da kažem detetu da nešto uradi, a ono će me stvarno poslušati? Šta ako i posle predavanja ne budem umela to da radim?

Mi ćemo vam predstaviti najčešće razloge zbog kojih komunikacija sa detetom nije efikasna i dati vam alate kojima ćete moći da unapredite vaše razgovore i vaš odnos sa detetom. Na predavanju ćete dobiti temelje na kojima se bazira efikasna i konstruktivna komunikacija, a kasnije na radionicama koje budemo organizovali možete da uvežbavate ove alate kroz konkretne lične primere.

Kome je ovo predavanje namenjeno?

Pre svega roditeljima dece do 7 godina, kao i svima koji rade sa decom.

Predavanje vode: Sanja Rista Popić, pedagoškinja i Dragana Aleksić, family coach

Ovo predavanje će se održati ponovo tokom 2017. godine, a termin će biti naknadno objavljen. Za informacije o novom terminu budite slobodni da pišete na dragana.familycoach@gmail.com ili nazovite 069 11 92 851.